Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceni se diploma, a tek potom znanje
Više je korupcije na atraktivnim fakultetima
Ako u ovoj državi postoji korupcija, a očigledno da postoji, logično je da je ima i na univerzitetu. U vezi s tim treba imati u vidu razliku između atraktivnih fakulteta od onih koji to nisu. Realna je pretpostavka da je kod atraktivnih korupcija izraženija jer na to može da utičebroj zainteresovanih studenata za upis. Takođe, drago mi je što studenti s posebnom pažnjom prate zbivanja na državnim univerzitetima, jer to je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novac koji najvećim delom izdvajaju poreski obveznici. Čak bi trebalo da postoji sistem koji bi omogućavao da u svakom trenutku možemo da vidimo stanje prihoda i rashoda na svakom fakultetu. Pa i u samom ministarstvu prosvete. Sad to nije moguće, i otud deo naših problema. Međutim, zašto ne istražujemo i zbivanja na privatnim fakultetima? Poznato mi je da su na jednom od njih istog dana upisane i osnovne i master studije, a istog dana i završene. Privatni fakulteti često nemaju odgovarajući prostor, nastava se izvodi na mnogim punktovima, a to su uslovi koji ne garantuju kvalitet studiranja. Univerziteti imaju problema i s nastavnim kadrom jer u Srbiji imamo nastavnike za najviše osam univerziteta, a akreditovano ih je 15 i u pripremi su još četiri. Taj nedostatak kadrova stvara razne nepravilnosti.
Svemu tome doprinosi i društvena klima u kojoj se ceni pre svega diploma, a tek potom znanje. Dakle, važno je imati diplomu s akreditovanog univerziteta, državnog ili privatnog, i onda ćemo lakše (preko veze) doći do radnog mesta u nekoj dobroj firmi, u državnoj administraciji ili u politici, što je takođe korupcija.
Ali i u tim uslovima velika većina profesora poštuje etički kodeks svoje profesije.
Na pitanje zašto se mito na univerzitetima otkriva vrlo retko, mnogo ređe nego u zdravstvu, rekao bih da je podjednak interes da se te radnje sakriju, jer i onaj ko podmićuje otkrivanjem jednog takvog slučaja dovodi u sumnju sve svoje dotad položene ispite, samim tim i diplomu. Pored toga, u visokom školstvu je manje učesnika nego u zdravstvu. U zdravstvu se dešava i to da onaj ko da mito ne bude izlečen i to je razlog za pokretanje afere. A na fakultetima se dešava da se slučaj registruje, ali uprava kuće to sakrije od javnosti. Znam, recimo, da je na jednom fakultetu 2001. profesor oborio studenta na ispitu od kojeg mu je zavisio upis godine. Student je onda rekao profesoru: ,,Ne može to tako, ja sam pare dao”. Profesor, kada je to čuo, otišao je sa studentom kod dekana i tako je razjašnjeno da je student dao pare jednom drugom profesoru da bi navodno položio ovaj ispit. A ovaj profesor – ispitivač za to nije ni znao. Brzo su tog njegovog kolegu penzionisali.
Ako se slučajevi i otkriju, s procesuiranjem optuženih se odugovlači. Međutim, u Zagrebu je afera indeks završena za nekoliko meseci, a naša u Kragujevcu – ni posle nekoliko godina. Između ostalog i zato što su đaci kragujevačkih profesora danas sudije, tužioci...
Pretpostavlja se da na takozvanim atraktivnim fakultetima korupcije ima i na prijemnim ispitima, dok kod ,,neatraktivnih” ponekad nema dovoljno zainteresovanih za upis. I kod atraktivnih i kod neatraktivnih problem nastaje i zbog toga što studenti ne uče dovoljno. Roditelji nisu na njih uticali da u osnovnim i srednjim školama steknu radne navike. Na te roditelje se odnosi ona rečenica koju je svojevremeno izrekao patrijarh Pavle: ,,Naši roditelji su mnogo siromašni, oni nemaju ništa da daju svojoj deci osim para”. U tome je problem: mnogi među nama tako vaspitavajusvoju decu da se sve može kupiti.
Što se naplaćivanja taksa, kao vida korupcije i kvarenja univerziteta tiče rekao bih da i kad neko ode u sud on plati taksu. Ili plati ulaznicu, parking itd. Ne kažemo da se grad ,,okoristio o svoje stanovnike” zato što je naplatio parking, ali reći ćemo da se univerzitet ,,kvari” zato što naplaćuje izdavanje uverenja.
A mogu da kažem i to da je na Poljoprivrednom fakultetu bilo deset puta više prijava za ispit nego što studenata stvarno izađe. I neko je morao sve te prijave da primi, pribeleži, donese itd. Onda smo uveli obavezu da se prijava plaća 300 dinara.
Što se tiče razlika u iznosima taksa i uverenja, opet se one na atraktivnim fakultetima više plaćaju. Drugo je pitanje da li fakultet obezbeđuje ono što naplaćuje. Mi još nismo dorasli tome da studentu obezbedimo ,,specifikaciju”, da zna šta dobija za novac koji je dao.
Čuo sam i za navodne obavezne kupovine udžbenika na fakultetima, ali ne mogu ništa konkretno o tome da kažem. Imam iskustvo sa prodajom praktikuma koji smo nedavno radili na mojoj katedri na Poljoprivrednom fakultetu. Mi smo ga kao autori finansirali, i dajemo ga za 600 dinara, samo da bismo pokrili troškove. Međutim, praktikum je u prodaji 1.200 dinara! Plaćaju se porezi, marža itd. Takve knjige bi trebalo osloboditi poreza i štampati na fakultetu da bismo dobili jeftine knjige. A studenti sad kupe jednu knjigu i fotokopiraju je, što je takođe neka vrsta krivotvorenja.
Izlaz iz ovih problema vidim jedino u javnosti: sve što se dešava mora da bude javno, bez prikrivanja, od finansija, broja nastavnika, studenata itd. Mislim takođe da bi bukvalno svaki nastavnik i student na bilo kom univerzitetu trebalo da ima svoj registarski broj, da se zna njihovo kretanje. Sve bi to moglo elektronski lako da se utvrdi. Onda bi se videlo da je jedan nastavnik angažovan recimo na četiri fakulteta, što doprinosi padu kvaliteta njegovog rada. A mi trenutno ne znamo ni koliko je zaposlenih ni koliko je studenata u Srbiji.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
Tomislav Živanović
objavljeno: 30.01.2013.
