Izvor: Blic, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene diktiraju veliki igrači
Nove cene prehrambenih proizvoda rezultat su dogovora najjačih igrača na tržištu, kaže ekonomista Saša Đogović. I bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković kategorički tvrdi da su hleb i mleko poskupeli na osnovu „džentlmenskog dogovora države sa mlinarima i mlekarima, a na štetu poljoprivrednika i potrošača".
Sagovornici „Blica" ovim su potvrdili izjave ministra finansija Mirka Cvetkovića i guvernera NBS Radovana Jelašića, koji su proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana izrazili sumnju da je povećanje cena posledica i zloupotrebe monopola i formiranja određenih kartela u domaćoj privredi. - Cene pojedinih proizvoda u Srbiji više su nego u zapadnoj Evropi, a to sigurno nije posledica suše, već posledica monopola formiranih u procesu privatizacije - kaže Saša Đogović ističući da se u svakoj oblasti zna ko je najjači i ko diktira uslove.
- Antimonopolska komisija postoji samo na papiru. Da nije tako. ne bi slučaj „C marketa" dve godine stajao nerešen, a da se priča nastavlja daljim širenjem kao što je ova poslednja kupovina „Si marketa" - kaže Đogović.
Sekretar Privredne komore Srbije Milan Prostran smatra da u našoj poljoprivredi i prerađivačkoj industriji i te kako ima konkurencije.
- Nijednoj vladi nije prijatno kad se suoči sa talasom poskupljenja. Ali, treba reći da za to postoje i objektivni razlozi. Cena pšenice na svetskoj pijaci nikad nije bila veća i dostigla je 295 dolara ili 250 evra za tonu. Takođe, mislim da imamo dovoljno konkurencije, na stotine mlinara, pekara, klanica i čini mi se da je priča o monopolima, pa i o uticaju suše, traženje alibija za mala ulaganja u poljoprivredu koja, logično, donose i niske prinose - kaže Prostran.
Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković slaže se sa ocenom da konkurencija u odnosu prema potrošačima postoji, ali ne i prema proizvođačima.
- Sve glavne poljoprivredne grane su u manjoj ili većoj meri kartelizovane i tu se stvari odvijaju po diktatu i na osnovu dogovora glavnih igrača. Država im je i ovog puta progledala kroz prste, a na štetu proizvođača pšenice i proizvođača mleka. Ja ne mogu da verujem da sve mlekare isto posluju i da baš sve formiraju gotovo istu cenu. Ne, oni svi gledaju šta će uraditi „Imlek" i ravnaju se po tome. Tako su se i sad dogovorili da podignu maloprodajnu cenu, a otkupna cena za seljake je ostala 22 do 23 dinara - objašnjava Ivana Dulić-Marković podsećajući da je ministar poljoprivrede Goran Živkov svojevremeno Komisiji za zaštitu konkurencije podneo zahtev da ispita da li su se vojvođanski mlinari dogovarali o ceni, ali je Komisija već posle sedam utvrdila da dogovora nije bilo.
Dijana Marković-Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, kaže za „Blic" da je prijava ministra Živkova ocenjena kao neosnovana jer su mlinari tada dostavili fakture iz kojih se videlo da su čak i u istom danu otkup vršili po različitim cenama.
- Sama preporuka da se cene podignu na određeni nivo ne predstavlja automatski dokaz da je zaista bilo dogovora. Zato smo mi sada od Ministarstva trgovine tražili da njihovi inspektori izađu na teren i da utvrde pravo stanje stvari. Što se tiče mlekara, Komisija je i ranije imala saznanja da „Salford" ima dominantan položaj na tržištu, ali to još nije dovoljno da bismo doneli konačan zaključak - kaže Dijana Marković-Bajalović.
Na pitanje kakve su njihove dalje ingerencije u slučaju da se utvrdi da je bilo dogovora oko cene hleba ili da „Salford" ima dominantan položaj u proizvodnji mleka, naša sagovornica kaže je podnošenje prekršajne prijave sve što oni mogu da urade, dok su za izricanje kazni nadležni prekršajni sudovi. Upravo zbog nedostatka ovlašćenja, Komisija je do sada uglavnom ispitivala nedozvoljenu koncentraciju, a negativno rešenje doneto je samo u slučaju pripajanja „C marketa".
Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević rekao je da u Srbiji ne postoji monopol u proizvodnji hrane, ali da ima monopola u sistemu prometa.
- U Srbiji ne postoji niko u proizvodnji hrane ko je deklarisan kao jedini proizvođač određene robe ili neko ko ima 40 ili više procenata tržišnog učešća - rekao je on, ali nije želeo da kaže ko su po njemu monopolisti u trgovini.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić najavio je da će Vlada uskoro predložiti izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije jer Srbiji, kako je rekao, nisu potrebni privredni subjekti koji mogu da naplaćuju netržišne cene i da na grbači potrošača ostvaruju veliki profit. Ivana Dulić-Marković kaže da je predlog izmena ovog zakona odavno pripremljen, ali da ne postoji politička volja da bude usvojen. Da je tako potvrđuju i reči guvernera Jelašića, koji je izjavio da se na sednicama Vlade nikada do sada nije ozbiljno raspravljalo o problemu monopola.
Suša alibi kartelima
- U aktuelnim poskupljenjima ne treba prenebregnuti ni delovanje kartelskih struktura - kaže Stojan Stamenković, urednik redovnih mesečnih istraživanja (MAT) Ekonomskog instituta. Suša i podbačaj poljoprivrednog roda su kartelima, ukazuje, poslužili kao zgodan povod.
- Naše tržište jeste u priličnoj meri kartelizovano i prosto čudi da Komisija za zaštitu konkurencije ne reaguje. Šta je drugo do kartelsko ponašanje kada proizvođači hleba sednu u svojoj uniji i naprave kalkulaciju sa kolikim poskupljenjem će da idu. Ili kada mlekari odu kod ministra da se dogovore - pita se Stamenković.
Kada je reč o efektima uredbi Vlade Srbije o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i pšenice, ocena uredništva MAT-a je da ne samo da neće doneti nikakve pozitivne rezultata, već da će izazvati štetu, a ta šteta je već sada oličena u destabilizovanju tržišta usled psihološkog efekta.
- Zabrana izvoza pšenice usledila je nakon što je najveći deo roda otkupljen i to tako što su te otkupne cene bile znatno niže od tada važećih na svetskom tržištu. To što u narednih 90 dana neće moći da izvoze trgovce neće poremetiti jer nemaju razloga za žurbu. I da nije te uredbe, verovatno ne bi žurili sa izvozom, već bi čekali da cene na svetskom tržištu još porastu - smatra analitičar MAT Natalija Bogdanov.
Kad god, ako ta uredba bude ukinuta, profit će ići u kasu trgovaca, a proizvođači od toga neće imati ama baš nikakve koristi. Naravno, neće imati ni potrošači jer evo, neposredno posle te uredbe, hleb je poskupeo, a pekari nisu kalkulaciju pravili po cenama po kojima je išao dominantni otkup pšenice, već prema ceni te žitarice sada na tržištu.
S.V.
Dinkić: Vreme da se Komisija izjasni
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je juče da Antimonopolska komisija mora da izađe u javnost sa analizom da li u Srbiji ima monopola i u kojim granama privrede.
„Ako u Srbiji postoje monopoli, Komisija mora da pokrene konkretnu akciju za njihovo suzbijanje". Dinkić je istakao da se oružje za borbu protiv monopola nalazi isključivo u Antimonopolskoj komisiji i ona bi trebalo da se na osnovu kriterijuma koji važe u EU bori protiv monopola.
Zašto strani trgovci zaobilaze Srbiju?
Na pitanje „Blica" da objasni za koje konkretne monopole misli da su zloupotrebili svoj položaj i da li možda misli na trgovinske, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, odgovara kontrapitanjem: „Zašto veliki trgovinski lanci koji posluju u centralnoj i istočnoj Evropi mimoilaze Srbiju? U Srbiji i dalje nema velikih trgovinskih lanaca. Došao je 'Metro’, ali se ne odlučuju da se prošire. Tu nešto ne štima", kaže Jelašić.
D.N.
