Izvor: Blic, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena pustoši žitna polja
Cena pustoši žitna polja
LOZNICA - Na području koje pokriva loznički Zavod za poljoprivredu ovog leta pšenica će biti požnjevena sa 2.400 hektara, što je za četvrtinu manje nego lane, odnosno čak tri puta manje nego pretprošle godine. Niska otkupna cena, nedostatak keša kod proizvođača, loši vremenski uslovi i sve zastarelija mehanizacija, samo su neki od razloga zbog čega se hlebno žito sve manje seje u opštinama Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija i Krupanj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Loznički MPI 'Klas' pšenicu otkupljuje za 9,5 dinara po kilogramu, plus PDV od pet odsto za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Do sada je u opštinama Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija i Krupanj požnjeveno oko 85 odsto površina pod pšenicom. Prosečan prinos je dobar, oko 4,1 tone po hektaru, a kvalitet zrna je odličan.
Milorad Mitrović iz Jelava je prošle jeseni pšenicom zasejao dva hektara zemljišta.
- Ranije sam pšenicom sejao i po 10 hektara, ali sam smanjio površinu zbog niske cene i nedostatka stimulacije. Sa sadašnjom cenom ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi, a uz idealne uslove sa dva hektara pšenice teško može da ostane 100 evra zarade. Pamtim da se 1985. godine za pola vagona pšenice mogla kupiti prikolica 'petotonka', a sada za istu prikolicu treba pet vagona pšenice. Pšenicu sejem zato što radim postrnu setvu, jer tako jednu njivu iskoristim za dve žetve - objašnjava Mitrović koji poseduje kompletan vozni poljoprivredni park.
Prema njegovim rečima, i od usluga sejanja i vršidbe pšenice nema neke velike vajde.
- Ljudi nemaju para, pa sejanje pšenice plaćaju pred vršaj, a vršaj plaćaju na jesen, ako i tada imaju para. Ima primera da mi poljoprivrednici za sejanje i vršidbu duguju i od pretprošle godine - kaže Mitrović.
Janko Gajić je poznati poljoprivredni proizvođač iz Novog Sela. Pšenicu je nekada sejao na sedam, a sada na svega tri hektara.
- Cena pšenice nije ekonomska, pa u nju može da se uklopi samo onaj ko ima svoje mašine, ali i to je samo pozitivna nula ili neka minimalna zarada. Pšenicu upotrebljavam za stočnu ishranu, jer je visokokalorična, a ljudi kažu da je greh pšenicu davati stoci, ali šta ću. Kada svojom mehanizacijom radim za druge, onda naplata ide teško. Ja kažem ljudima da bar sakupe pare za gorivo, a da ostalo pričekam, pa čak i to ide teško. Ja sam pozajmljivao pare da bi drugima radio na njivi. Rešenje je da država subvencioniše gajenje pšenice - smatra Gajić.
Peđa Stojanović
