Izvor: B92, 17.Jul.2015, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena pravde - život pod policijskom zaštitom
Jedinstvena srpska Komisija za istraživanje ubistava novinara je prešla dugačak put. Ali osnivač i njen predsednik, novinar Veran Matić, plaća visoku cenu za pravdu: on živi pod 24časovnom policijskom zaštitom.
Dok su NATO bombe padale na glavni grad Srbije Beograd, 11. aprila, 1999, čovek je ubijen na trotoaru u centru grada.
Žrtva je kasnije identifikovana kao Slavko Ćuruvija, poznati srpski anti-režimski novinar.
Autopsija je pokazala da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Ćuruviju ispaljeno 17 metaka. Pet dana ranije, u državnom dnevniku Politika Ekspres objavljen je članak u kojem je Ćuruvija nazvan izdajnikom i pristalicom NATO pakta.
Sada brzo premotavamo na 1. jun, 2015: suđenje četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti pred Specijalnim sudom u Beogradu. Trebalo je da prođe 16 godina pa da se nekom sudi za čin koji je okarakterisan kao ozloglašeni slučaj zastrašivanja novinara u Srbiji.
Glavnom i odgovornom uredniku Medijske grupe B92, novinaru veteranu Veranu Matiću treba zahvaliti na istraživanju slučaja koji su mnogi smatrali izgubljenim.
Nekoliko srpskih vlada nije pokazalo nikakav znak da su spremni da razreše slučaj Ćuruvija; isto važi i za mnoga druga ubistva u ratu.
Godinama su Matić i njegove kolege novinari obeležavali godišnjicu Ćuruvijine smrti polažući vence u Svetogorskoj, gde je živeo i umro, i podižući svest medijima i u vladi. To nije bilo dovoljno.
2013. godine, Matiću je bilo dosta da čeka na odgovore o ubistvima svojih kolega. Predložio je da se formira specijalno telo da istraži ubistvo Ćuruvije i još dva novinara.
Premijer Aleksandar Vučić — tadašnji potpredsednik Vlade Srbije — dao je Matiću odobrenje da formira Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji.
To je bio neočekivan potez. U vreme kada je Ćuruvija ubijen na ulici u Beogradu, Vučić je bio ministar za informisanje u vladi predsednika Slobodana Miloševića.
"Neki su kritikovali osnivanje komisije zato što je time, navodno, pružena mogućnost Vučiću da opere svoju prošlost“, kaže Matić, pozivajući se na nelagodnost koju su mnogi novinari osećali prema Vučiću, koji je bio veoma kritičan prema nezavisnim medijima tokom devedesetih.
"Za mene je postalo veoma ponižavajuće obeležavati godišnjicu ubistva svake godine, posetiti mesto zločina, kritikovati državu iznova i iznova što nije uspela da razreši ove zločine”, kaže Matić. „Na ovaj način, dat mi je drugi instrument kroz koji sam mogao da uradim nešto u praksi.”
Bilo je jasno da je Matiću bila potrebna saradnja vlade ukoliko je želeo da ubistva budu razrešena.
"Želeo sam da dođem do svakog pojedinačnog dokumenta, i da bih to uradio, bila nam je potrebna komisija koja će imati podršku vlade”, rekao je.
Ali Matić je uspeo da obezbedi da se komisija sastoji od tri predstavnika nezavisnih medija, tri predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova i tri predstavnika Bezbednosno-informativne agencije.
Uz Matića koji je i predsednik Komisije, novinari su uvek u većini.
Napredak i izazovi
Komisija se usredsredila na tri glavna ubistva iz nedavne prošlosti. Rad na slučaju Ćuruvija je do sada postigao najveći uspeh, dok je četvoro ljudi optuženo.
Suđenja bivšeg šefa DB-a Radetu Markoviću i dvojici nekadašnjih pripadnika tajne službe, Ratku Romiću i Milanu Radonjiću počelo je 1. juna.
Četvrti optuženi je Miroslav Kurak, takođe nekadašnji član DB-a i čovek za koga se veruje da je povukao obarač i ubio Ćuruviju. Njemu se sudi u odsustvu, i još uvek je u bekstvu, a Interpolova poternica je izdata za njegovo hapšenje.
Postoje tragovi da Kurak živi u srednjoj i Južnoj Africi i vlasnik je agencije za organizovanje lova i safari.
Slučaj Dade Vujasinović je verovatno najteži jer se ubistvo dogodilo pre dve decenije. Vujasinovićeva je izveštavala za informativne novine Duga i pisala je o Željku Ražnatoviću, poznatijem kao Arkan.
Pronađena je mrtva u svom stanu 1994. Policija je to okarakterisala kao samoubistvo, ali dokazi to negiraju.
Kada je Komisija počela da radi na ovom slučaju, sumnjalo se u tačnost forenzičkih izveštaja koji su urađeni u Srbiji.
"Odlučio sam da bi prvi korak bio da tražim stručnu forenzičku analizu van zemlje, jer je poverenje u domaće institucije bilo kompromitovano,” rekao je Matić.
"Pitali smo Holandski nacionalni institut sa sedištem u Hagu da uradi forenzičku analizu, i oni su prihvatili ponudu da to urade za 35.000 evra. Trenutno prikupljamo sredstva za ovo, budući da javno tužilaštvo nema budžet za ove usluge.”
Treći slučaj je slučaj ubistva Milana Pantića, koji je ubijen u junu 2001. godine, dok je ulazio u svoju zgradu u Jagodini, gradu u centralnoj Srbiji.
Napadači su mu slomili vrat i udaren je u glavu oštrim predmetom. Pantić je radio kao dopinsik lista Večernje novosti, u kojima je pisao o kriminalnim aferama i korupciji u lokalnim kompanijama.
Pre samog ubistva, primio je brojne pretnje preko telefona, kao reakcija na članke koje je objavljivao.
Nije lako istražiti ovaj slučaj.
"Znamo da jedan od osumnjičenih živi u Nemačkoj pod drugim imenom“, objasnio je Matić.
"Ali nismo dobili dozvolu da obavimo saslušanje.”
Komisija takođe ima za cilj da razreši smrt 16 radnika RTS – srpskog javnog servisa — koji su ubijeni tokom NATO bombardovanja kada je 1999. i ta zgrada stavljena kao meta napada.
"Ovo je veoma komplikovan slučaj”, rekao je Matić.
"Izvršilac ubistva je pilot jedne od članica NATO. Ljudi koji su odlučili da jednu medijksu kompaniju stave na listu ratnih meta treba da budu izvedeni pred sud, kao i oni koji su dali nalog da se otpočne s napadom, i da se ubiju medijski radnici. A takođe, tu su i ljudi koji su odgovorni u Srbiji, koji su znali da će zgrada biti bombardovana i nisu evakuisali ljudstvo.” NATO odbija saradnju na ovom slučaju.
Jedinstvena komisija
Od velike je važnosti, veruje Matić, da se ovi stari slučajevi razreše.
"Nekažnjeni zločini, naročito oni počinjeni od strane državnih institucija, samo doprinose novom nasilju, pretnjama i ugrožavanju bezbednosti novinara. To ostavlja duboke ožiljke na živote novinara u ovoj zemlji i doprinosi cenzuri i strahu.”
Komisija poput ove je jedinstvena u svetu, vladino telo koje kontrolišu predstavnici medija. I prvi uspeh koji je uključivao hapšenja u slučaju ubistva Ćuruvije bio je iznenađenje za sve koji su izgubili veru u pravosudni sistem u Srbiji.
"Ova Komisija nije osnovana od strane političara. Naprotiv, oni su prihvatili sve moje zahteve i ideje”, rekao je Matić.
"Ovo je veoma atipična komisija koja radi na postizanju rezultata, i nijedan od njenih članova nema politički niti bilo koji drugi motiv, osim pronalaženja ubica i nalogodavaca i njihovo suočenje sa pravdom.”
Hapšenje šefa srpske tajne službe tokom devedesetih, mračnog perioda i za zemlju i za interni bezbednosni aparat, imao je visoku cenu.
Matić sada živi pod 24 časovnom zaštitom policije i ne može da putuje bilo gde bez policijske pratnje.
"Neka imena su se ponovo pojavila, zajedno sa njihovom sramnom ulogom (u ubistvima). Nekima preti hapšenje, dok su neki već u zatvoru“, rekao je on o istrazi koja je u toku.
Matić često dobija pretnje, uglavnom mejlom, a u nekima mu se preti smrću. Ali on se navikao na policajce ispred vrata u svako doba jer, kako kaže, istina je vredna tog kompromisa.
"Ovo je cena koju moramo da platimo da bismo razrešili ova ubistva“, rekao je on.
"To će doprineti katarzi našeg društva“.
