Izvor: Southeast European Times, 02.Avg.2012, 01:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cena hrane u regionu i dalje raste

Od početka ekonomske krize 2008. godine cene hrane stalno rastu, dok se kupovna moć građana smanjuje.

01/08/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 1.8.2012.

Potrošači u regionu izdvajaju za hranu isto koliko i potrošači u zemljama sa znatno višim životnim standardom, ali s obzirom na spoljne okolnosti -- sušu, smanjenje kupovne moći, tekuću ekonomsku krizu i nepostojanje efektivne angažovanosti vlada -- potrošači treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da očekuju dodatno povećanje cena.

Cene brašna, mesa i mesnih prerađevina, ulja, šećera, povrća, mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji porasle su za više od 60 odsto u poslednje dve i po godine, a slično je i u drugim delovima regiona.

Cene osnovnih namirnica u Bosni i Hercegovini (BiH) skočile su skoro 100 odsto u protekle dve godine. Porodice u BiH troše u proseku preko 50 odsto svojih prihoda na hranu. Nasuprot tome, porodice u EU troše 15 odsto.

Hrvatska takođe ima visoke cene hrane zbog svoje stope PDV-a i nedovoljne proizvodnje hrane. Ona takođe uvozi hranu kako bi zadovoljila potrebe turista.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, izjavio je za SETimes da prosečna cena potrošačkih dobara i usluga u Srbiji iznosi 850 evra mesečno, ali je prosečna mesečna plata samo 350 evra, dok cene hrane rastu.

„Prodavci hrane, koji su istovremeno vlasnici prehrambene industrije, najavili su nova povećanja cena osnovnih namirnica, pravdajući taj potez tvrdnjom da proizvođači hrane navodno prete povećanjem cena“, rekao je Papović.

Neki proizvođači hrane rekli su da do povećanja cena jednostavno mora doći.

„Suša utiče na cenu kukuruza i sirovina, pa je normalno očekivati povećanje cena“, izjavio je za SETimes Ljubiša Jovanović, predsednik upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije.

Lider Hrvatske seljačke stranke Damir Novotni izjavio je za SETimes da će Hrvatska nastaviti uvoz hrane dok god postoji domaća potražnja zbog turizma.

„Zbog uvoza hrvatsko tržište hrane je vrlo osetljivo na cene hrane na međunarodnom tržištu, što je dugoročan trend, s obzirom na rastuću potražnju iz Kine“, rekao je Novotni.

Potrošači u BiH suočavaju se sa „skrivenim troškovima“ porasta cena jer proizvođači i prodavci prepakuju proizvode da bi smanjili količinu, ali naplaćuju istu cenu. Tu su i „tiha povećanja“, odnosno konstantan porast cena za 1% u nekom periodu, koji potrošači ne primete odmah.

„Možda je glavni razlog za povećanja cena [porast] cena struje i naftnih derivata, koje učestvuju sa 25 do 30 odsto u krajnjoj ceni hrane“, izjavila je za SETimes pomoćnica ombudsmana BiH Ljubica Čolović.

Vlada mora da proceni trenutnu globalnu proizvodnju hrane, a posebno soje, suncokreta i kukuruza, pa zatim da osmisli dalje postupke, smatra direktor Instituta za ekonomiku poljoprivredu u Beogradu Drago Cvijanović.

„Ona nije na nivou na kojem je bila nekada. Zatim [vlade treba da] naprave dobar balans radi bezbednosti hrane, kao i za korišćenje zaliha, a iznad svega, i ako je to zaista neophodno, za kontrolu izvoza“, rekao je Cvijanović za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...