Izvor: RTS, 30.Jan.2012, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čemu služi udžbenik?

Predlog izmena i dopuna zakona o udžbenicima izazvao oštru polemiku. Zamerke imaju i nastavnici i izdavači. Najnovijom izmenom, udžbenik definisan kao knjiga iz koje se uči, u kojoj se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi.

Iako se očekivalo da će Zakon o udžbenicima, donet pre više od dve godine, rešiti nesuglasice između izdavača i Ministarstva prosvete, problema i dalje ima. Oštru polemiku izaziva Predlog izmena i dopuna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tog zakona. Veliko negodovanje izazvala je promena definicije udžbenika.

Prema Zakonu iz 2009, udžbenik je osnovno i obavezno didaktičko nastavno sredstvo u bilo kom obliku ili mediju. Najnovijom izmenom, udžbenik je definisan kao knjiga iz koje se uči, u kojoj se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi.

"Nema didaktike, nema različitih oblika i medija, nema sticanja znanja, nema veština, nema ničega. Ima samo da dete ne sme da piše po udžbeniku i da služi za višegodišnju upotrebu", kaže Gordana Knežević Orlić iz Izdavačke kuće "Klet".

Deca su se već navikla na nova pravila, pre svega na to da udžbenik treba da služi i narednim generacijama.

Ova ušteda verovatno odgovara roditeljima, ali su izdavači ostali kratkih rukava.

"Tržište udžbenika godišnje je teško od 50 do 100 milona evra. Ako izdavači ne moraju da prodaju udžbenike svake godine već svake treće, naravno da im pada prihod", navodi ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

U Zavodu za izdavanje udžbenika tvrde da predložene izmene ipak ne rešavaju suštinske probleme.

"Danas u Srbiji imamo sedamdeset izdavača udžbenika, što je najviše u Evropi. Zakon nije podrazumevao da se licence samo potpisuju bez ikakvih uslova. Pod dva, nije uveden red u oblasti izdavaštva što se očekivalo, čak su prisutni i elementi mita i korupcije na terenu za izbor udžbenika", kaže Miloljub Albijanić iz Zavoda za izdavanje udžbenika.

Privatni izdavači odgovaraju – da je zdrava konkurencija dobra i da tvrdnja da smo po broju izdavača prvi u Evropi – nije tačna. Samo u Austriji ih, kažu, ima oko 200.

Zamerke na predložene izmene ima i Nacionalno-prosvetni savet. Smanjeni su rokovi za postupak procene i odobravanja udžbenika, pa su dovedeni u situaciju, kako kažu, protočnog bojlera, da samo potpisuju tuđe odluke, što je, upozoravaju, potpuno neprihvatljivo.

Nastavak na RTS...