Izvor: RTS, 12.Nov.2012, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeličnom voljom do cilja
Sedamnaestogodišnji plivač Nemanja Tadić iz Niša, osvojio je zlatnu i srebrnu medalju na nedavno održanom prvenstvu Srbije za osobe sa invaliditetom u Beogradu. Nemanja je najuspešniji takmičar u Plivačkom klubu za osobe sa invaliditetom "Delfin" iz Niša.
Na nedavno održanom prvenstvu Srbije za osobe sa invaliditetom u Beogradu, Nemanja Tadić iz Niša, osvojio je dve medalje. Nemanja je najuspešniji takmičar u niškom Plivačkom klubu za osobe sa invaliditetom "Delfin".
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Članovi ovog kluba su na tom prvenstvu osvojili ukupno pet medalja. Dva i po meseca pred takmičenje Nemanja Tadić intenzivno je trenirao pet puta nedeljno. Plivanje je kao svoj sport odabrao pre godinu dana.
"Jednostavno kad dođem na bazen, kad isplivam nekako sve je drugačije. Ako imam neke negativne energije u sebi, to se potroši ovde i onda je sve mnogo drugačije", kaže Nemanja.
On trenira u bazenu sportskog centra "Čair" u Nišu, a njegov trener, Marko Aleksandrović, kaže da je brzo napredovao za kratko vreme, zahvaljujući, pre svega, talentu.
Profesor Marko Aleksandrović, potpredsednik PAK OSI "Delfin" u Nišu kaže da je prezadovoljan njegovim odnosom prema treningu, njegovim plivanjem i napretkom.
Šest godina mlađi brat Nebojša najviše se radovao Nemanjinom uspehu, ali je zbog srebrne medalje bio malo razočaran.
"Malo sam se rastužio, ali, opet, bio sam i zadovoljan, zato što mi je brat na 50 metara prvi i najbolji plivač na 50 metara u Srbiji", kaže Nebojša.
Nemanja u svemu ima podršku porodice, sa kojom je pre nekoliko godina uspeo da prebrodi kancer, dve amputacije noge i operaciju pluća.
"U nekim momentima sam imao problem da ga maltene odgurnem od sebe da bi on to sam prevazišao, imao samo isto i situacije s njim da on mene na neki način uteši", kaže Zoran Tadić, Nemanjin otac, dok majka Tanja dodaje da je Nemanja izuzetno hrabro dete i da je zahvaljujući toj svojoj borbenosti uspeo da ostvari svoj cilj.
Od sela Čokot, gde živi, Nemanja svakodnevno prepešači više od jednog kilometra do najbliže autobuske stanice, da bi došao do Niša, i to mu, kaže, nije teško.
"Kada imate volje, svaki cilj može da se ostvari", kaže Nemanja.
Nemanja je dobio mogućnost da u Beogradu trenira sa najboljim paraolimpijcima, a ima i velike šanse da, uz ozbiljan rad, ode i na paraolimpijske igre koje se 2016. godine održavaju u Rio de Žaneiru.
