Izvor: Mondo, 03.Avg.2015, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cela Srbija će u sredu stati na minut
Sva zvona i sve sirene će se čuti u jednom trenutku u sredu tačno u podne i na minut cela Srbija će stati u sećanje na proterane i ubijene u Oluji, kaže Aleksandar Vulin.
Foto: screenshot/youtube oluja
“Imamo za čime da žalimo, to je naše pravo”, rekao je Vulin jutros za RTS koji je rekao i da je velika srmaota za vlast u Sarajevu koja je zabranila obeležavanje “Oluje” u BIH.
“Vlast u Sarajevu uvek se pozivala na solidarnost, a sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ispada da Srbi tamo nemaju pravo da traže pravdu. To malo Srba ne sme da kaže da im jež ao što im je 250.000 sunarodnika proterano”, rekao je kaže predsednik organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice te akcije hrvatske vojske.
On je ocenio i da je velika pobeda Srbije koja je diplomarskom inicijativom sprečila dolazak velikih sila na vojnu paradu koja se organizuje u Zagrebu i da su čak i NATO zemlje shvatile da to ne čine.
Dan sećanja na stradanja i progon Srba iz Hrvatske 1995. godine biće obeležen 4. avgusta velikim skupom ispred Sremske Rače i nizom prigodnih manifestacija 5. avgusta, koji će biti Dan žalosti u Srbiji i RS.
Veče sećanja na dane stradanja u Sremskoj Rači, mestu kroz koje su prolazile kilometarske kolone krajiških Srba. Patrijarh Irinej trebalo bi da služi parastos, a premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik da polože vence u Savu.
Peti avgust biće proglašen Danom žalosti na teritorijama Srbije i Republike Srpske.
Za Zagreb Oluja nije slavljenje stradanja ljudi, već dan kad je poražena politika Slobodana Miloševića, a ta zemlja, kako kažu, ponovo ujedinjena. Otuda, ne vide ništa sporno u proslavi.I ako Srbija nije slala note ili demarše pojedinim zemljama zbog učešća u vojnoj paradi, kažu u Beogradu, uvrediće je svako ko ode na proslavu.
Uprkos pozivu Hrvatske, najjači hrvatski saveznici iz NATO-a neće paradirati u slavu dve decenije Oluje. Sve se više spekuliše da će hrvatske oružane snage maršitati same.
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
