Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući „šesti oktobar“
Početak oktobra ove godine bio je u znaku obeležavanja osme godišnjice petooktobarskih promena 2000. godine, kada je srušen autoritarni režim bračnog para Milošević. Takođe je bio u znaku intenzivnih diplomatskih napora Srbije da Generalna skupština UN prihvati predlog srpske rezolucije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje državne nezavisnosti Kosova bilo u skladu s međunarodnim pravom. U isto vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapljusnuo nas je talas galopirajuće i preteće globalne finansijske krize.
Kada je reč o obeležavanju osme godišnjice 5. oktobra, ono, srećom, nije bilo u znaku, za naš mentalitet karakterističnih hvalospeva, euforije i proglašenja za početak istorije i demokratije. S razlogom je istaknut veliki politički, čak istorijski značaj toga datuma sa stanovišta preusmeravanja političkog razvoja Srbije od autoritarnog ka jednom demokratskom, proevropskom modelu političkog i ekonomsko-socijalnog uređenja. Doduše, praksa je, kao i obično, u proteklih osam godina daleko zaostajala za proklamovanim vizijama, velikim političkim obećanjima i očekivanjima građana. To je, dobrim delom, i razumljivo, imajući u vidu dalekosežnost promena i zatečeno katastrofalno stanje države, njene ekonomije i međunarodnog položaja. Najveće nezadovoljstvo građana u proteklih osam godina izazivao je veoma spor porast zaposlenosti i životnog standarda, kao i slab učinak nove vlasti u borbi protiv kriminala, a naročito korupcije kao njegovog najrasprostranjenijeg vida. Skoro da više nema nijedne oblasti društvenog, odnosno ekonomskog života u kojoj ne deluje organizovani kriminal putem raznih „specijalizovanih" mafija i gde nije široko zastupljena korupcija predstavnika javnog sektora.
Osmogodišnjica petooktobarskih događaja bila je dobra prilika da se podsetimo i na to koliku ekonomsku, a sve više i političku moć su zadobili novokomponovani krupni kapitalisti, takozvani tajkuni. Zbog izostanka temeljitog ispitivanja uslova i regularnosti sticanja ogromnih bogatstava relativno malog broja Miloševićevih „srpskih domaćina”, oni su u međuvremenu, od 5. oktobra do danas, faktički ne samo legalizovali bogatstvo, stečeno za vreme ratova i međunarodnih sankcija, a uz pomoć tadašnjeg režima, već su ga višestruko uvećali. Posebno putem jeftinih privatizacija na osnovu kojih su postali „većinski vlasnici" Srbije. Jedan od metoda te legalizacije i uvećanja tajkunskih bogatstava bila je i njihova visoka „kooperativnost" s novom vlašću, pre svega s vladajućim partijskim i državnim elitama. Javna je tajna da su oni proteklih godina glavni finansijeri partija na vlasti, posebno njihovih skupih izbornih kampanja. Takođe i opozicionih partija, pre svega najjačih, kao potencijalnih kandidata za preuzimanje vlasti, o čemu je proteklih dana svedočio T. Nikolić. A vladajuće partije im se odužuju na razne, manje-više dobro poznate načine, kojima se uvećava njihovo bogatstvo, ali i velika politička moć koju ostvaruju iza javne scene. Tako je i moglo doći do uspostavljanja protivustavnih i protivzakonitih monopola na domaćem tržištu od jednog broja najmoćnijih i privilegovanih.
Tajkunski monopoli, uz blagonaklon stav, pa i podršku pojedinih bivših i sadašnjih ministara i njihovih tvrdnji da u Srbiji nema tih pojava, faktički su blokirali rad novoformiranih institucija čiji su zakonsko ovlašćenje i zadatak sprečavanje i sankcionisanje monopolskog položaja na tržištu. Reč je, pre svega, o Komisiji za zaštitu konkurencije, čiji su zvanični nalazi o tome da je „Delta" kupila „C market" kršeći antimonopolski zakon, da je stekla protivzakoniti monopolski položaj u Beogradu, za sada bez rezultata. Ako se to definitivno obistini, onda je reč ne samo o krajnje opasnom znaku da je država nemoćna da obezbedi sprovođenje svojih zakona kad su najmoćniji tajkuni u pitanju već to izaziva i vrlo ozbiljne sumnje da je u pitanju korumpiranost pojedinih državnih, partijskih i uopšte javnih funkcionera. U vreme energične javne akcije ove Komisije, Saveta za borbu protiv korupcije, ali i vrha LDP-a (koji je neposredno posle izbora naglo ućutao na tu temu), vlasnik „Delte" je preko javnih glasila faktički zapretio krivičnim tužbama protiv svih koji se usude da javno iznesu tvrdnju o nezakonitim privatizacijama ili monopolima njegove firme. Najnovija demonstracija nezadovoljstva i ogromne moći vlasnika „Delte" viđena je na nedavnom otvaranju velikog trgovinskog centra ove firme u Podgorici. Tom prilikom, on je faktički pripretio i svim državnim rukovodstvima na prostoru bivše SFRJ i u regionu koji nisu širom otvorili vrata slobodnom toku kapitala, (čitaj: tajkunskog) da će visoka delegacija srpskih biznismena, u kojoj će, naravno, biti i on, uskoro učiniti zvaničnu posetu Briselu. Tom prilikom će tražiti od vrha EU da preduzme odgovarajuće sankcije prema ovim državama i njihovim rukovodstvima, uključujući i usporavanje procesa njihovog priključenja EU!
U Srbiji ima i mnogo drugih crnih tačaka u sistemu, kao što su nestabilnost i neefikasnost ključnih državnih institucija, pre svega Skupštine, što direktno sputava rad Vlade Srbije, neefikasnost i drugi poznati problemi u pravosuđu, opstrukcija rada novih kontrolnih institucija i sl. Zatim, još nerešen status Kosova, nedovršena saradnja s Hagom i usporen hod ka EU. Ali, ima i veoma ohrabrujućih pojava, kao što je daleko bolje stanje ljudskih sloboda i prava, regularnost izbora posle 2000. godine, zavidan ekonomski rast poslednjih godina i stabilan dinar, sve veći priliv značajnih stranih investicija, ubrzani program izgradnje magistralnog putnog koridora 10, itd. Najzad je iz sedišta OUN stigla dobra i izuzetno važna vest za Srbiju da je Generalna skupština usvojila predlog srpske rezolucije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu s međunarodnim pravom. Dobra vest za Srbiju, a naročito za OUN, jeste i to što je rezolucija usvojena uprkos upornom protivljenju SAD.
