Izvor: RTS, 01.Dec.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući pravdu
Srbija se nalazi u samom evropskom vrhu, po dužini trajanja sudskih sporova. Najstariji žalbeni postupak koji je Apelacioni sud u Beogradu okončao datira iz 1976. godine. Razlozi za otkazivanje sporova najčešće su nedolazak svedoka, sudskih veštaka ili optuženih na suđenje.
Kada je reč o trajanju sudskih sporova, Srbija se verovatno nalazi u evropskom vrhu. Jedan od primera jeste slučaj u kome Apelacioni sud odlučuje o ubistvu koje se dogodilo pre više od tri decenije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Odluku suda još čekaju i roditelji Zorana Matića, koji je umro posle operacije vena 2000. godine. Prethodno je presuda doneta, ali i ukinuta zbog proceduralnih nepravilnosti, a novi glavni pretres ponovo je odložen, jer advokat optuženog lekara nije mogao da prisustvuje pretresu.
Roditelji preminulog Zorana Matića više od 10 godina iščekuju pravdu. Iako je nastavak suđenja zakazan za januar sledeće godine, posle svih odlaganja, nije sigurno da će se i tada održati.
"Kako je moguće da u Srbiji na deset hiljada stanovnika imate 2,5 sudija, a u Americi jednog i tamo bi taj slučaj bio ekspresno rešen. Ovde će sudija da ide u penziju dok se ovo okonča. Ja ću da izgubim zdravlje, a moj sin je mrtav", kaže otac preminulog Zorana, Živojin Matić.
Čekajući presudu
Pravdu za svoje najmilije čeka još najmanje 15 porodica, čije su priče privukle pažnju javnosti, pa samim tim i pravosuđa. Presudu još čeka i Dijana Radović, majka devojke koja je preminula 2006. godine, posle operacije čukljeva.
Razlozi za otkazivanje sporova slični su kao i pre reforme. Najčešće je to nedolazak svedoka, sudskih veštaka ili optuženih na suđenje.
Kada je u pitanju rad viših sudova, za čiji nadzor je zadužen Apelacioni sud u Beogradu, od 5.000 nasleđenih slučajeva postupak nije završen u više od 440 slučajeva. Najstariji žalbeni postupak koji je taj sud okončao datira iz 1976. godine.
"Stranke imaju prava da se obrate direktno predsedniku Apelacionog suda, koji će u tom slučaju zatražiti i objašnjenje od predsednika nižeg suda i utvrditi osnovanost pritužbi i, eventualno, preduzeti mere na koje je ovlašćen zakonom, radi ubrzanja tog postupka. Svakako, mogu da se obrate i direktno predsedniku Višeg odnosno Osnovnog suda na čiji rad imaju primedbe", kaže portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić.
Opterećenje predmetima je jedan od glavnih razloga trajanja postupaka pred sudovima. Pred Evropskim sudom za ljudska prava, od 37 sporova koje je do sada Srbija izgubila, najviše ih se odnosi upravo na dugo trajanje sudskog postupka.
