Izvor: B92, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući novu rezoluciju
Dobro veče. Danas je osam godina od kako su snage bezbednosti Srbije počele da napuštaju Kosovo, a NATO vojnici ušli na teritoriju Pokrajine. U Parizu se danas sastaju predstavnici ministarstava inostranih poslova zemalja Kontakt grupe da još jednom pokušaju da usaglase stavove oko rešenja statusa Kosova, ali bez predstavnika glavnog oponenta- Rusije. Očekuje se da će sve biti mnogo jasnije početkom jula, kada se na ranču porodice Buš u Mejnu nađu američki i ruski predsednik. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U međuvremenu iz zapadnih zemalja stižu poruke da što pre treba doneti novu rezoluciju, a u Vladi Srbije najavljuju nove inicijative i nastavak pregovora. S nama je večeras gospodin Dušan Proroković, državni sekretar u novom ministarstvu, Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Dobro veče i dobrodošli. Recite nam najpre, to je jedna nedoumica danas, zbog čega ruski predstavnici nisu na sastanku u Parizu, da li znate?
Proroković: Mislim da je to pravo pitanje i za Rusiju i za ostale države članice Kontakt grupe. Ja sam video dva saopštenja, u jednom se govori o tome da Rusija nije ni pozvana, u drugom se govori o tome da predstavnik Rusije nije došao, ali mislim da će današnji sastanak Kontakt grupe, ma šta bilo istina od te dve stvari, uglavnom biti posvećen stavu Evropske unije.
B92: Koja je težina današnjeg sastanka uopšte? To Vas namerno pitam baš zbog toga što nema ruskih predstavnika.
Proroković: Ukoliko nema jedne od država koja je bitan faktor u ukupnim međunarodnim odnosima onda je težina tog sastanka puno manja, ali mislim da je ovaj sastanak danas posvećen pre svega odnosu Evropske unije prema pitanju Kosova i Metohije, jer Evropska unija, odnosno Komitet ministara Evropske unije je doneo odluku da je jedini relevantan dokument o budućem statusu Kosova i Metohije rezolucija Saveta bezbednosti. Rezolucija Saveta bezbednosti može da podrazumeva mnogo stvari, odnosno kako do nje da se dođe, kao i što podrazumeva jedan duži vremenski period. Dakle, ne može se doneti sutra ili prekosutra, jer je očigledno neslaganje u međunarodnoj zajednici oko budućeg statusa Kosova i Metohije. Takođe treba podvući da je Evropska unija podeljena oko ovoga.
B92: Da, ali čini se da, bar kada je reč o onome šta će biti u Savetu bezbednosti, će ipak biti jedinstvena, to je nešto što se nagoveštava iz svega onoga što čujemo od gospođe Merkel i ostalih.
Proroković: Tri države članice Evropske unije iz ovog reda nestalnih članica i dve koje su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija su se opredelile da podrže jedan dokument koji je cirkulisao u Ujedinjenim nacijama. Kako je došlo do toga da se svi opredele da ga podrže mislim da bih mogao dugo i opširno da pričam, mislim da je tu bilo pritisaka koji se mogu nazvati i neprincipijelnim i svakako drugačije.
B92: Ko je koga tu pritiskao?
Proroković: Pa, pritisak je išao iz jednog centra ka ostalim državama, i to će vam poslanici iz Slovačke, iz Italije vrlo jasno i nedvosmisleno reći. Ja sam tek nekoliko dana, drugu nedelju sam tek u Ministarstvu, pre toga sam dugo vremena bio u Skupštini Srbije, imao sam tu dnevnu komunikaciju sa poslanicima iz drugih država i oni će to vrlo jasno i nedvosmisleno reći. Znate, Slovačka je imala jedan stav, pa drugi, pa je danas došla na treću poziciju, ali ostavimo sve to po strani, mislim da u Savetu bezbednosti postoji ozbiljna nesaglasnost oko izgleda nove rezolucije i zbog toga mislim da je jedini izlaz iz ove situacije da se pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije između srpske i albanske strane nastave.
B92: Pričaćemo još i o toj budućoj rezoluciji, ali ono što bih volela da na samom početku prokomentarišemo, to je vezano za boravak gospodina Koštunice u Rusiji, za njegov razgovor sa predsednikom Putinom. Ono što je premijer rekao za Itartas, a preneli domaći mediji jeste da zvanični Beograd ima nove inicijative. O čemu je reč?
Proroković: Pa, ja mislim da se sve što zvanični Beograd radi kreće u okviru jednog dokumenta koji je još ranije usvojila Skupština Srbije. Mi smo imali jednu inicijativu koja se zvala 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', pa zatim smo imali jednu inicijativu koja se zvala 'nadgledana autonomija'. To sve ukazuje da se u Beogradu razmišlja kako da se u okviru međunarodnog prava i onih okvira koje nam je zadala Skupština Srbije reši pitanje statusa Kosova i Metohije. Mislim da suštinski, baš zbog ovog dokumenta koji je Skupština usvojila, tu nekih razlika ne može da bude, ali ne pita se samo Beograd o budućem statusu Kosova i Metohije. Često je u našoj javnosti prisutan taj pritisak, znate, hoćemo neki dokument u kojem je nabrojano, jasno numerus klauzulus rečeno kako želimo da izgleda Kosovo i Metohija u budućnosti, to je nemoguće zato što to zavisi od međunarodnog faktora, a i od naših i od druge pregovaračke strane, a to su Albanci. Tako da kada govorimo i o novim inicijativama i o nekim starim projektima možemo govoriti samo o načelima i principima.
B92: A šta su ta načela i principi, šta je izmenjeno, tj. kad se kaže nova inicijativa šta to znači?
Proroković: Davanje najšire moguće autonomije nezavisnosti.
B92: U čemu se razlikuje ova inicijativa od recimo nadgledane autonomije?
Proroković: Mi sad možemo govoriti o detaljima, ali ponavljam, to zavisi od stava međunarodne zajednice....
B92: Pa, dajte nam neki detalj.
Proroković: I Albanaca. Ja mogu ponoviti ono što je rečeno misiji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je pre nekoliko nedelja bila u poseti Beogradu, gde je rečeno da Srbija ne bi imala ništa protiv da Kosovo bude nekakav nezavisni subjekt u međunarodnim finansijskim institucijama, da Albanci mogu sami da uređuju svoj život putem zakonodavne vlasti, da na relaciji između Beograda i Prištine u okviru te nadgledane nezavisnosti budu definisane na jedan poseban način ili da Beograd prosto ponudi jednu paletu rešenja pa da sami Albanci izaberu, da li žele da sede u našem Parlamentu, to je tako malo moguće, ne verujem da će na to pristati, ali onda možemo da definišemo neki drugi način, da im ponudimo neki drugi način kako bi se ostvarivala ta dnevna komunikacija između Beograda i Prištine kako bi imali dva kompatibilna sistema. Da Evropska unija može da ima tu dvostruku traku kada govorimo o procesu pridruživanja i implementacije aki komunitera, pošto bi ta Skupština Kosova imala veliku autonomiju. Dakle, radi se o mnogim, mnogim stvarima, ali ponavljam, sa jedne strane imamo Beograd koji o tome razmišlja. Mi smo pre nekoliko nedelja, ja učestvujem često na ovim skupovima nevladinih organizacija i tako dalje, gde se govori o Kosovu i Metohiji, Srpsko-američki centar, profesor Sveta Stojanović je pokrenuo jedan projekat - hajde da se o tome razgovara, u Kragujevcu je bilo 40 ili 50 ljudi, svako je imao nekakvu svoju ideju kako da se u okviru.. znate, imamo taj zadatak da se očuva međunarodno pravo, da Srbija ima neke legitimne strateške i nacionalne i državne interese, a da opet Albanci ostvare nekakvu suštinsku autonomiju. 50 ljudi je imalo 50 ideja, ali to govori o jednom bogatstvu sa srpske strane, znate, ovde se razmišlja u nevladinim organizacijama, u političkoj eliti, u političkim strankama kako budućnost Kosova treba da izgleda. Sa druge strane se ne razmišlja o tome, govori se ili nezavisnost ili smrt što mislim da je loše.
B92: Da li ste to bogatstvo ideja koje je predato predsedniku Putinu uputili na još neko mesto?
Proroković: Kako mislite na još neko mesto?
B92: Pa, ne samo u Rusiju, nego da li ste izneli recimo predstavnicima Kontakt grupe?
Proroković: Predsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Rusije imaju jedan kontinuitet u svojim odnosima i mislim da se njihov razgovor o Kosovu i Metohiji ipak više tiče tog kontinuiteta, tog njihovog stalnog odnosa koji ostvaruju već poslednje dve i po ili tri godine, kao i razmene nekih ideja i vizija, ne samo o budućem statusu Kosova i Metohije nego i o nizu tema koje su aktuelne u odnosu Rusije i Srbije.
B92: Da, ali mislim, predsednik Buš je bio zainteresovan da čuje te razne nove ideje.
Proroković: Što se predsednika Buša istovremeno tiče on se opredelio da poseti Tiranu, jeste taj susret bio i ranije zakazan i da neuputno sa konferencije za štampu saopšti ono što je saopštio. Ja želim da podvučem da je jednom diplomatskom inicijativom sredinom prošle godine Srbija pokušala i preko predsednika Vlade i preko predsednika Republike i preko tadašnjeg ministra spoljnih poslova da svuda u svetu objasni svoj stav, da lobira, da pokuša da nađe saveznike koji će u ovoj stvari podržati. Mi nismo tražili samo saveznike u Moskvi, tražili smo ih i na drugim stranama, nažalost, nismo ih našli. Mi u ovom trenutku imamo jasnu i nedvosmislenu podršku Rusije, imamo jasnu i nedvosmislenu podršku još nekoliko zemalja. U tom je razlika između srpske pozicije sredinom '90-ih, krajem '90-ih i danas, Srbija danas ima strateške partnere i meni je drago što je tako.
B92: Da razjasnimo još jednu stvar oko tog partnerstva, naime, premijer je boraveći u Rusiji i razgovarajući sa predsednikom Putinom kako smo saznali ponudio veće prisustvo ruskih kompanija na srpskom tržištu, u metalurgiji, energetici, avijaciji, transportnoj infrastrukturi, zatim prioritet na tenderu za prodaju akcija NIS-a. Da li je to kupovina ruskog veta?
Proroković: Ja bih posmatrao odvojeno te dve stvari. Prvo, meni je uvek nezgodno da pričam o aktivnostima predsednika Vlade, sam on treba o tome da govori i govori, naravno, ili ljudi koji su u njegovom kabinetu zaduženi za saradnju sa medijima. Ali te dve stvari su potpuno, potpuno odvojene i to čak možete videti i kroz najave ruskih zvaničnika. Problem između saradnje...
B92: Ali mnogi će reći da su možda i spojene, da prosto Rusi imaju određeni interes ovde.
Proroković: Pa, to je potpuno legitimno, znate.
B92: Jeste legitimno, ja ne kažem....
Proroković: Ali kada uporedite statističke podatke možete videti da države koje su članice Evropske unije i NATO-a imaju mnogo veću saradnju sa Rusijom, čak imaju neke političke probleme sa Rusijom, imaju mnogo veću i razmenu trgovinsku i veću privrednu aktivnost sa Rusijom na tom bilateralnom nivou nego Srbija koja je, eto, u nekom strateškom partnerstvu, političkom strateškom partnerstvu u ovom trenutku sa Rusijom, koja nije članica Evropske unije i članica NATO-a. Znate, Srbija mora da privlači kapital, mi od prošle godine imamo najavu jedne ogromne investicije, to je gasovod koji će ići dijagonalno kroz celu Srbiju, to će biti ruska investicija veća od milijardu dolara. Ja nemam ništa protiv da privlačimo ruski kapital i u ostalim segmentima. Na kraju krajeva, to rade sve države u regionu, ponavljam, neke od njih su članice i Evropske unije i NATO-a, i zašto bi Srbija bežala od toga.
B92: Ne, naravno, nego se uvek postavljalo pitanje šta je interes Rusije da zaista zastupa Srbiju na ovaj način, da li je upravo ovo njihov interes?
Proroković: Vrlo principijelan i postoji nekoliko zamrznutih kriza na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
B92: Principi u politici se menjaju, mislim, znate i sami da principijelnost političara....
Proroković: Možete uvek da posmatrate iz drugog ugla, pa da pitate šta je to interes Sjedinjenih američkih država da ovoliko lobiraju za nezavisnost Kosova. Kada pogledate ne samo kroz saopštavanje političkih stavova, ima i dovoljno literature koja se piše od sredine '80-ih do danas o odnosu Sjedinjenih američkih država prema našem prostoru, vidite jedan vrlo konzistentan stav, znate, gde se u cilju dnevne politike Milošević čak proglašavao faktorom stabilnosti, ali strateški to je bio neki put koji se prelazio već 20 godina i koji ide u tom pravcu. Treba postaviti pitanje zašto, da li je to stvar principa, nekih strateških interesa Sjedinjenih država i tako dalje, i tako dalje. Ali neka drugi to pitanje postavljaju, neka drugi na to pitanje odgovaraju, kada postavite takvo pitanje - zašto sada Rusija podržava Srbiju, uvek možete gledati stvar iz drugog ugla, pa pitati - zašto Sjedinjene države podržavaju toliko Albaniju uopšte, zašto toliko lobiraju za ostvarenje jednog albanskog nacionalnog interesa.
B92: 1. i 2. jula predsednici Buš i Putin će se sresti i očekuje se da će upravo Kosovo biti jedna od tema i da će se upravo u ta dva dana rešiti na koji način i kojim tempom će se rešavati pitanje statusa Kosova, ali kroz rezoluciju sada i odmah ili kasnije, i tako dalje. Šta Vi očekujete?
Proroković: Ne očekujem neko veće približavanje po pitanju Kosova i Metohije, ne očekujem ni neko veće približavanje povodom ostalih tema. Ne mogu se problemi rešiti na jednom sastanku, potreban je niz kontakata kako bi se napravio određeni pomak u politici, ali posle svega što je rečeno na obe strane, što možete pročitati u štampi u Moskvi, u Vašingtonu, a povodom Kosova i Metohije. Mislim da je teško očekivati neko brzo približavanje stavova, na kraju krajeva, ja mislim, kada govorimo o poziciji Vašingtona da se može primetiti i jedna vrsta dileme kako Sjedinjene države da se ponašaju u nekom narednom periodu. Mi smo danas imali dve potpuno kontradiktorne izjave od dva različita američka zvaničnika, jedan je rekao da se ne sme dozvoliti da Rusija uloži veto, odnosno da treba po cenu prolongiranja rešenja nastaviti razgovore kako bi Savet bezbednosti bio telo koje će odlučiti o budućnosti Kosova i Metohije, a druga je bila izjava koja je data u Atini, da praktično više nema o čemu da se razgovara, jer će Kosovo biti nezavisno. Tako da je mnogo upitnika, ne samo kada govorimo o dešavanjima ovde na Balkanu, nego kada govorimo o velikim državama i njihovim pozicijama u narednim nedeljama i narednim mesecima i mislim da će posle 1. jula nešto biti jasnije, ali da se neće nešto dramatično promeniti.
B92: Koliko je izvesno i da li može da se desi, a i to neke analize ukazuju, da se donesu zapravo dve rezolucije, odnosno da jedna bude tehnička koja će prosto da prenese mandat sa Ujedinjenih nacija na Evropljane, a da se onda negde naknadno donese rezolucija o statusu. To bi skratilo probleme i Amerikanaca i Rusa u ovom trenutku i te njihove nesporazume.
Proroković: Ja ne vidim da bi skratilo probleme, jer je i sam gospodin Ahtisari pokušao na takav način da reši budući status Kosova i Metohije, da nekakvim razgovorima o tehničkim pitanjima, o tehničkim stvarima mi dođemo do rešenja o političkom statusu Kosova i Metohije. Pokazalo se da je proces trebao da bude obrnut, da smo mi prvo trebali da razgovaramo o sttusu, da se sa Albancima dogovorimo kako taj status treba da izgleda, pa onda da idemo ka nižim nivoima i rešavamo te tehničke probleme. Tako da mislim da isto kao što je ovaj Ahtisarijev put samo iskomplikovao celu situaciju, danas smo tu gde jesmo, između ostalog i zbog toga, tako bi usvajanje ove dve rezolucije samo dodatno iskomplikovalo celu situaciju.
B92: Vi ste svakako čuli da Albanci danas slave dan oslobođenja, ako se ne varam da ga tako zovu, zbog toga što je na današnji dan počelo povlačenje vojske i policije sa Kosova. Čuje se tu i tamo da takođe su spremili i svoj Ustav, da pripremaju i proglašenje nezavisnosti. S druge strane, Vlada je na to odgovorila mogućom odlukom kojom bi se poništila nezavisnost. Šta to zapravo znači?
Proroković: Pa, prvo, meni je jako zanimljivo to što je raspisan nekakav javni konkurs za definisanje zastave i grba, himne. Znate, hijeraldički simboli valjda svoj izvor nalaze u nekakvoj tradiciji, istoriji, govore o tom prostoru mnogo šire i o svakom prostoru govore mnogo šire i mnogo više, ne može se zastava i grb birati na konkursu kao da se radi o reklami za Kornfleks. Kao što je jedan britanski novinar rekao kada se slična epizoda odigravala u Bosni i Hercegovini posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, tako da i ti njihovi dani koje proglašavaju za nekakve nacionalne praznike govore samo o tome da Albanci ne mogu niti istorijski, niti na kakav drugi način da nađu formu kako bi Kosovo, eto, izdvojili iz Srbije i kako bi dokazali da je Kosovo uvek istorijski gledano bilo nekakav nezavisni entitet koji je funkcionisao mimo Srbije.
B92: Jeste, gospodine Prorokoviću, ali bitno je to što postoji ta mogućnost i to je nagovešteno, da ukoliko oni proglase nezavisnost i recimo Amerika takođe podrži to. Šta ćete onda da radite vi kao Vlada Srbije?
Proroković: Naravno, ovo sam se samo osvrnuo. Više kandidata se tu spominje kao mogući, koji bi unilateralno priznali Kosovo vrlo brzo.
B92: Da li Vlada ima plan kada se eventualno nešto desi?
Proroković: Prvo, Vlada treba da donese odluku kojom će taj akt suspendovati. Status Kosova i Metohije je regulisan Rezolucijom 1244, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija govori o tome da je naš pravni poredak na Kosovu i Metohiji suspendovan, dakle, postoji neka misija Ujedinjenih nacija, UNMIK, postoji neki KFOR koji su odgovorni za civilne, odnosno vojne stvari, postoji UNMIK koji reguliše nekakve unutrašnje odnose. Ukoliko dođe do samoproglašenja Kosova i Metohije onda moraju prvo da reaguju Ujedinjene nacije da kažu kakav je onda status UNMIK-a, kakav je onda status Rezolucije 1244.
B92: Hajde, hipotetički, kada se to desi, šta onda Vlada Srbije radi?
Proroković: Ukoliko neke članice Saveta bezbednosti priznaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu onda je vrlo jasno da više Rezolucija 1244 ne važi. Onda se pravno formalno vraćamo na situaciju pre donošenja Rezolucije 1244, pre sporazuma iz Kumanova, onda se nalazimo u junu '99. godine pravno formalno gledajući.
B92: Tada smo ratovali, gospodine Prorokoviću, nadam se da nećemo da se vratimo u to doba.
Proroković: Ne, ne mislim na rat, ja sam rekao dakle, pravno formalno i Republika Srbija mora u tom slučaju da reaguje. Kako će taj dokument... Prvo treba da reaguje na tu eventualnu odluku, ali ja podvlačim, sumnjam da će do toga doći, čak i ljudi koji su zagovornici takvog scenarija uvek podvlače da bi to praktično bio prvi put da se nešto slično dešava. Znate, niko ne može da kaže šta bi bile posledice toga, jer su takve situacije, ako gledate u istoriji, bile retke ili ih čak nije bilo.
B92: Da li bi posledica toga mogla da bude nešto što je napisano i u platformi Vaše stranke u predizbornoj kampanji, a što se protumačilo kao prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje bi eventualno....?
Proroković: Prvo, odnosi sa tim zemljama koje bi tako postupile ne mogu da budu isti, dakle, odnosi ne mogu da budu kao da se ništa nije desilo. Postoji jedna široka lepeza poteza u diplomatiji šta se u tom trenutku može uraditi. Ja uvek volim da istaknem primer jedne velike diplomatije Turske, diplomatije koja je imala sličnu situaciju kada se radilo o kiparskom problemu, u nešto manjem obimu i kada su se spominjale neke druge stvari koje se tiču Turske, pa se može prosto videti kako je Turska reagovala. Takođe, treba.. ja sam zagovornik toga da te države treba i klasifikovati, znate, imate države koje će nevoljno ući u taj proces pod raznim pritiscima, imate i one jurišnike koji već sada idu po svetu i lobiraju za nezavisnost Kosova, pa prema tome, tako treba i umeriti reakciju Srbije prema svakoj državi.
B92: Da li ja treba da razumem da neće biti prekida diplomatskih odnosa, već će biti nekih drugih poteza?
Proroković: Pa, prekid diplomatskih odnosa je jako skupa stvar, ali, ponavljam, odnosi ne mogu da ostanu isti, na neki način Srbija mora reagovati. O načinima pojedinačno prema kojoj državi kako će se reagovati, o tom, potom, postoji jedna široka paleta poteza koje naša država može da preduzme, ali nadam se da do toga neće doći, odnosno da će se odluka doneti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
B92: Koliko tim odnosima doprinose izjave koje su se čule nakon onoga što je najavio Džordž Buš i rekao i u Tirani i u Bugarskoj, bilo je dosta izjava baš iz vaše stranke, recimo portparol Mladenović kaže - Amerika može da odlučuje o Teksasu i Kaliforniji, ne može o nama, ili gospodin Samardžić kaže - ako je Amerika toliko zainteresovana da Albanci žive na nezavisnoj teritoriji onda neka im sama na svom prostoru da tu teritoriju i tako dalje.
Proroković: Šta je sporno?
B92: Naravno, ovo su vrcave izjave, rekla bih, ali koliko one doprinose konstruktivno onome što zvanični Beograd želi?
Proroković: Srbiji niko nema prava da prigovori na konstruktivnosti, dakle, ono što se dešavalo u prethodnih 18 meseci, Srbiji mogu da se prigovore neke druge stvari, konstruktivnost ne može Srbiji da se prigovori. A sve te izjave, ja prvo ne vidim ništa sporno, ono što je rečeno na konferenciji za štampu u Tirani moralo je da dobije adekvatan odgovor i te izjave su posledica, uzrok je nešto drugo, znate. I kada već govorimo o toj konferenciji za štampu, imao sam priliku direktno da je gledam, oduševljen sam bio tim srdačnim susretom Saljija Beriše i Džordža Buša. Treba podsetiti, treba se malo podsetiti na biografiju Saljija Beriše, ozbiljni ljudi u Sjedinjenim američkim državama su njega optuživali sredinom '90-ih da dovodi Al Kaidu na Balkan. E, sad, znate, on je čovek koji je tražio kapital u nekim islamskim državama u Aziji, čak i u Africi, čovek koji je dole investirao izgradnju 600 džamija. Sad, 10 godina posle možete videti da to nema nikakve veze, je li tako?
B92: Dobro, vratimo se na naš ovde problem, ima li ikakvog prostora za nastavak pregovora? Naime, ministar Samardžić je vrlo samouvereno rekao da će te pregovore voditi novi pregovarači, da će biti drugačiji format posredovanja. Na osnovu čega on to tvrdi?
Proroković: Tvrdi na osnovu toga što je jedini izlaz iz aktuelne situacije novi pregovori.
B92: Koliko su oni izvesni? To je naša želja, imamo podršku Rusije, ali svi ostali kažu nema više vremena za to.
Proroković: Pa, znate šta, kiparski problem postoji od kad, od '73, '74. godine, palestinski problem mnogo duže od toga. Ja ne bih voleo da kosovski problem potraje više decenija i da se rešava više decenija kosovsko pitanje, voleo bih da u dogovoru sa Albancima to rešimo u narednih nekoliko meseci ili godinu-dve dana, ali ništa ne treba oročavati. Znate, ako Kipar i Palestina nisu rešili 30 ili 40 godina.. mislim da Srbija jeste u poziciji, Srbija štiti deo svoje teritorije, Srbija štiti nešto što predstavlja kolevku i naše duhovnosti i naše kulture, naše državotvornosti, ne postoji nacija, niti država koja se našla u sličnoj situaciji. Ja uopšte nemam problema sa tim.
B92: Imamo još minut do kraja emisije, postoji jedna stvar koja meni se čini da je vrlo važna, a da se o tome uopšte nije govorilo do sada. Naime, stalno se spominje 15 posto teritorije koju Srbija gubi. Vlada Srbije i njeni zvaničnici ne govore o Albancima, o građanima koji žive na toj teritoriji, koji su formalno, kako Vi stalno tvrdite, i građani Srbije, mada to nikog nisam čula da baš to tako kaže. Kakvu ste poruku za svo ovo vreme koliko ste pregovarali i bavili se time uopšte upućivali Albancima? Znači, stalno se govori - Srbi, oni naravno jesu ugroženi i manastiri i tako dalje, ali građani Kosova nisu bili tema razgovora.
Proroković: Ne, građani Kosova su itekako bili tema mnogih razgovora.
B92: Koji građani?
Proroković: Svi građani, Srbija ima legitimne...
B92: Šta je Srbija ponudila Albancima?
Proroković: Pazite, Srbija je ponudila 2 miliona, tj. Srbija je ponudila donaciju struje u vrednosti od 2 miliona evra, Kosovo, odnosno privremene institucije Kosova i Metohije, uključujući i specijalnog izaslanika, generalnog sekretara Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, to nisu prihvatili, nisu želeli da prihvate donaciju. O čemu mi više da razgovaramo? Srbija ima potpuno svoje legitimne interese i političke i privredne i infrastrukturne, da ih ne nabrajam dalje, koliko će se Albanci adaptirati, uključiti u taj sistem to je na njima, mi ne možemo da idemo i svakog pojedinačno da ubeđujemo. Ali mislim da postoji interes i albanske strane, nedavno je rađeno jedno istraživanje o tome koliko su građani Kosova i Metohije zadovoljni onim što se na Kosovu i Metohiji dešava. Čini mi se da je 73 posto Albanaca se izjasnilo da želi da emigrira, a svega 24 posto Srba se izjasnilo da želi da emigrira sa Kosova i Metohije. Tih 24 posto Srba su se opredelili za takav odgovor pre svega zbog bezbednosnih stvari, i to su uglavnom Srbi iz enklava u Metohiji, a svi ovi Albanci su se opredelili za taj odgovor zbog očajnih ekonomskih i socijalnih prilika. I ne verujem da bi oni išta imali protiv da se Srbija mnogo aktivnije uključi u ekonomski, socijalni i politički život na Kosovu i Metohiji, ali to treba građani albanske nacionalnosti da reše sa svojom političkom elitom.
B92: Sigurni ste u to da ne bi imali ništa protiv? Zašto onda govore o nezavisnosti?
Proroković: Siguran sam u to. Pa, to govori njihova politička elita, ali hajde, biće prilike da se to i dokaže. Inače, kad se spominju sve te stvari, sinoć je Ljutvi Haziri, potpredsednik Vlade Kosova i Metohije koga odlično poznajem, dao jednu izjavu vašoj televiziji, gde je rekao da bi nezavisnost Kosova bila ostvarenje njihovog sna koji traje 20 godina. Ako oduzmemo od 2007. 20 godina vraćamo se u '87, '88. godinu, je li tako, onda pada u vodu priča i o '99. i o svemu ostalom. Očigledno je da je ta njihova ideja i želja za nezavisnošću mnogo starija i od Miloševića i od '99. i od svega ostalog. Toliko o mišljenju albanske političke elite i našem pokušaju da brinemo o tome.
B92: Gospodine Prorokoviću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa.
.jpg)
