Izvor: Southeast European Times, 13.Jan.2010, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući dugu u Crnoj Gori
Crnogorci razmatraju korist -- i cenu -- tranzicije sa komunizma.
13/01/2010
Brajan Salmi za Southeast European Times iz Podgorice -- 13/01/10
Pad komunizma doneo je Crnogorcima višestranačku demokratiju, a na kraju i nezavisnost. Međutim, za mnoge je tranzicija bila i gorska i slatka. Zajedno sa ostalima u bivšoj Jugoslaviji, građani Crne Gore živeli su u relativnom blagostanju u vreme kada je pao Berlinski zid. To su izgubili onda kada se Jugoslavija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << raspala.
"Verovali smo da smo imali bolji oblik komunizma, meki socijalizam. Tokom osamdesetih godina Jugoslavija je imala životni standard koji je bio jednak onom u Grčkoj", priseća se Maja Kostić-Mandić.
Kada je mlađa generacija preuzela vlast od “stare garde” mnogi su verovali da je zemlja na putu ulaska u EU.
Onda je sve krenulo loše. Jugoslavija je upala u haos dok se zemlja raspadala, a njene republike ušle su u niz brutalnih sukoba između 1991. i 2001. godine, koji je poznat kao jugoslovenski ratovi.
Danas prosečan Crnogorac živi lošije nego pre, kaže Kostić-Mandić, 40, profesorka prava i bivša članica parlamenta. Njen otac Branko Kostić bio je potpredsednik Jugoslavije u vreme raspada zemlje.
"Većina ljudi imala je bolji život tada", kaže ona, ukazujući na sve veće razlike u prihodima među građanima, jedne od najvećih u Evropi. "Nije bilo ekstremnog siromaštva, nije bilo droga, bilo je mnogo manje kriminala i više radnih mesta. Svi smo bili manje-više jednaki i činilo se da je svako imao šansu."
Blagostanje iz tog vremena je međutim počivalo na klimavim temeljima. Crna Gora je bila pogođena ekonomskom neefikasnošću i zavisila je od federalne jugoslovenske vlade koja je preusmeravala prihode iz prosperitetnijih republika. Jugoslavija je na kraju nakupila dug koji je premašivao 14 milijardi evra.
Reformisti predvođeni Antom Markovićem videli su ulazak u EU kao rešenje. Pridruživanje bloku, mislili su oni, podstaći će investicije i stvoriti radna mesta i omogućiti da dug bude vraćen. To se nije dogodilo.
Momčilo Filipović, 46-godišnji otac dvoje dece i diplomirani inženjer, dve decenije je imao poteškoća da pronađe posao u svojoj struci. Na pitanje da li su Crnogorci danas slobodniji, gorko se nasmejao i citirao staru izreku.
"Svi ljudi, bogati ili siromašni, jednako su slobodni da spavaju ispod mosta."
Prema Mihailu Jovoviću, uredniku dnevnika Vijesti, mnogi Crnogorci jednostavno osećaju da još uvek nemaju dovoljno uloga u ekonomiji i političkom životu zemlje.
"Dvadeset godina kasnije ista stranka je na vlasti, uprkos činjenici da su građani živeli u četiri različite države", rekao je on. "[Berlinski] zid je još uvek u glavama mnogih, jer oni i dalje misle -- kao u komunističkim vremenima -- da stvari ne mogu da se promene, da je ovo nekako kako bi trebalo da bude."
Poverenje u demokratiju, kaže Jovović, zavisiće od sazrevanja političkog sistema.
"Kada se te stvari promene -- odnosno kada vlast promeni ruke miroljubivo prvi put u istoriji Crne Gore, a nisam siguran da će se to brzo desiti -- ti Crnogorci će početi da misle da vredi biti preduzetnički nastrojen", objašnjava on.
Nastavak na Southeast European Times...
