Izvor: RTS, 17.Jul.2012, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući bolju cenu pšenice
Žetva pšenice je pri kraju, ali prodaja ide sporo, jer se ratari nadaju boljoj ceni. Zasejane površine godinama se smanjuju. Za povećanje proizvodnje potrebno da prerađivači pšenicu plaćaju po kvalitetu.
Kombajni rade još samo u brdskim predelima, u žitorodnim rejonima pšenica je već u silosima ili kod proizvođača. Prodaja ide sporo, jer se zemljoradnici nadaju da će pšenica uskoro vredeti i više od 23 dinara za kilogram.
Inače, zasejane površine godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se smanjuju, a samim tim i proizvodnja žita. Pre dvadesetak godina pšenica je zauzimala 775.000 hektara, prosečan prinos bio je 4,5 tona po hektaru, ukupno 3,5 miliona tona.
Pre 12 godina posejano je 650.000 hektara uz prinos ispod tri tone po hektaru. Danas sejemo na manjoj površini, ali je prinos nešto veći.
Sa cenom od 23 dinara za kilogram koliko daje Direkcija za robne rezerve i proizvodnjom od četiri tone po hektaru, ratari računaju da bi moglo da im ostane oko 300 evra po hektaru.
Milivoj Madžarević iz Platičeva kod Rume kaže da se isplati kada je proizvodnja preko četiri tone. Prema njegovim rečima, isplati se kada možeš da zadržiš pšenicu, odnosno kada ne moraš odmah da prodaš, već možeš da sačekaš bolju cenu.
Ima poljoprivrednika koji okreću leđa pšenici, ulažu u unosniju proizvodnju.
Poljoprivrednik Ranko Milošević iz Platičeva kod Rume kaže da ne obrađuje mnogo zemlje i da se bavi povrtarstvom i onim što je isplativije.
Da bi privukli zemljoradnike da povećaju proizvodnju pšenice, najpogodnije za hlebno brašno, potrebno je da je prerađivači plaćaju po kvalitetu kao što se godinama radi u mnogim zemljama.
Đura Pajić iz Savetodavne službe u Rumi kaže da za sada nije rešeno tehničko pitanje za razdvajanje pšenice po kvalitetu i da zbog toga nema mogućnosti plaćanja po kvalitetu.
Zato se događa da deo roda ode u fabrike stočne hrane za proizvodnju koncentrata. Stručnjaci procenjuju da će cena podstaći ratare da na jesen, pšenicom zaseju bar 600.000 hektara, 100.000 hektara više nego lane, što bi bilo dovoljno za domaće potrebe, ali i povećanje izvoza.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije kaže da je tražnja za pšenicom na svetskoj pijaci sve veća i da je ta kultura ekonomski sve isplativija za naše proizvođače.
Prema podacima Žitovojvodine u svetu raste vrednost pšenici. Ovih dana na berzi u Budimpešti prodaje se za 230 evra po toni, u Čikagu tona vredi 300 dolara.
