Izvor: Blic, 28.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekaju struju, dobili paštete
Čekaju struju, dobili paštete
Paralelno sa tvrdnjama srpskih političara da je nezavisnost Kosmeta neprihvatljiva, na terenu, gde bi trebalo da se pokaže rešenost Srbije da zadrži svoju teritoriju, nastavlja se agonija Srba iz Lipljana i Batusa, koji već 40 dana nemaju struju. Meštani iz ova dva sela nemaju više strpljenja i, razočarani ponašanjem srpskih vlasti, najavljuju da će, ukoliko im se uskoro ne pomogne, na proleće napustiti svoja imanja i potražiti smeštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u nekom od kolektivnih centara. 'Pa neka onda država čuva srpstvo u Batusu', poručuju ogorčeni stanovnici ovog sela.
Na račun Fonda za Kosovo i Metohiju do sada je uplaćeno 1,25 miliona evra. Međutim, distribucija pomoći na Kosmet, kako kažu u vladinoj Kancelariji za saradnju s medijima, počeće čim se izabere rukovodstvo i donese statut Fonda, što bi trebalo da se desi 'za koji dan'. U isto vreme 220 srpskih domaćinstava u Lipljanu i selu Batuse kod Kosova Polja već četrdeset dana žive bez struje i vode.
Politički savetnik iz Američke kancelarije u Prištini Fiona Evans tokom jučerašnje posete Batusu zahtevala je od predstavnika Srba iz tog sela da podmire dug KEK.
- Ponovili smo da dug za utrošenu električnu energiju za minulih pet godina ne možemo platiti, ali ni mesečno plaćanje računa u visini od 27 evra jer ovde niko ne radi - rekao je predstavnik Batusa Slavoljub Savić.
Crveni krst bi trebalo, kako su obećali iz Koordinacionom centru, da do subote u selo dopreme 10 tona nafte.
- Ne boli nas namera Albanaca da nas držanjem u mraku uz potpunu izolaciju prisile na selidbu, koliko odnos naše države - kaže za 'Blic' Miodrag Stević, meštanin sela Batuse.
Njegov prezimenjak Vladimir tvrdi da je Vlada Srbije preko Crvenog krsta u Batuse dopremila dva agregata snage po 35 kilovata koji stoje neuključeni, po četiri paštete, pastu za zube, sapun i po jednu rolnu toalet papira. U Batusu od oko 350 stanovnika 30 odsto čine deca, pa meštani kažu da ih najviše boli to što se država ne smiluje bar na njih.
- Nije moguće da Vlada nema 10.000 evra i otplati naš dug i kaže nam šta dalje da činimo. Da li da potpisujemo ugovore ili ne. Ovako ostaje da čekamo proleće, a onda u neki kolektivni centar - dodaje predsednik sela Pera Savić, naglašavajući da će meštani ostaviti i kuće i imanja, pa neka država čuva srpstvo u Batusu.
- Zamrzivači će i dalje biti prazni, a sapunima i pastama za zube deca se ne mogu hraniti - ogorčeni su Srbi iz Batusa.
Vlada Srbije izrazila je juče spremnost da avansno isporučuje električnu energiju naseljima u kojima žive Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji, kao garanciju za obaveze 'Elektrokosmeta' Unmiku i drugim kompanijama u pokrajini, izjavio je resorni ministar Radomir Naumov.
- Vlada Srbije, Ministarstvo energetike, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju i Elektroprivreda Srbije u svakom trenutku su spremni da isporuče električnu energiju Kosovu i obezbede uslove za uredno snabdevanje, pod uslovom da im se to dozvoli. Možemo da isporučimo struje onoliko koliko je neophodno da bi je koristila srpska sela, a ako oni ne mogu da otklone kvarove na elektroenergetskom sistemu, mi smo u stanju to da učinimo - poručio je Naumov.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović istakao je da problem nije u plaćanju duga za električnu energiju već u činjenici da su isključenja pokušai da se Srbi primoraju da potpišu ugovore sa KEK.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Dušan Proroković tvrdi za 'Blic' da Vlada još nije dobila preciznu sumu koju kosmetski Srbi duguju za struju i da je Kosovska energetska korporacija odbila sve predloge da Elektroprivreda Srbije kompenzuje srpske dugove kroz isporuku električne energije celom Kosovu.
- Da je problem u 10.000 evra, on bi već bio rešen. Spominje se suma od 35 miliona do 80 miliona evra. To je ceo budžet namenjen Kosovu i Vlada to ne može da plati. Ovde se ne radi o tehničkom, već o političkom problemu. Cilj je etničko čišćenje Srba - kategoričan je Proroković. D. Vukelić - N. Zejak Deca pitaju zašto samo mi nemamo struju
A naša deca... Od kako nema struje i od kada ležem već posle prvog mraka, imam vremena, pa razmišljam... Čini mi se da smo mi, iako roditelji, našoj deci ulili strah od izlaska, putovanja... Strah od života. Mi, stariji, plašimo se svega i svačega i sve smo to preneli na njih. Na našu decu. Aa... To je žalosno - priča za 'Blic' tridesetsedmogodišnja Stamenka iz sela Prilužja pokraj Obilića.
Prilužje, koje ima 660 kuća, u prvom talasu isključenja struje ostalo je 21 dan u mraku. Razne su se priče ispredale zašto su Srbi iznova dobili struju. Sada opet, već jedanaesti dan, nemaju struju. Meštani glasno predviđaju: Zadesiće nas ista sudbina kao Batuse i Lipljan... U Prilužju nemaju ni vode po nekoliko dana.
Stamenka, kao i veći broj porodica u Prilužju, ima troje dece. Sedmogodišnju Danijelu, četrnaestogodišnju Draganu i dvadesetogodinjeg Stevana.
- Trudimo se da ne pričamo pred njima, posebno pred devojčicama. Oni se prišunjaju i uglavnom prisluškuju. A deca... Samo kažu, 'kako drugi imaju, a mi nemamo'. Sada eto treba da im objasnimo zašto nemamo ni tu struju. Mi tiho pričamo, šta da radimo... Kako platiti struju, šta uraditi sa zamrzivačem... Nervozna atmosfera kroz celu kuću. A oni ne mogu da shvate. Ispada 'ako budeš platila struju, ja nemam čokoladu'. Oni naprosto ne shavataju, niti mogu, zašto tako mnogo, mnogo toga nemamo - priča u dahu Stamenka.
Ona i njena petočlana porodica žive od minimalca. Stamenka i njen suprug da ironija bude veća radili su u EPS-u. Danas ona prima mesečno pet hiljada i sedamsto dinara, a suprug oko osam.
- I sve ovo traje kao večnost. Onih 21 i ovih 11 dana vratili su me u preistoriju. Shvatate, nema, ali stvarno nema uslova za život. Okrećem se po kući i gledam sve te aparate na struju... Ujutro kada se probudim a ono još nije svanulo i bacim pogled na taj mrak, da budem iskrena opsujem... Sve redom. Onda pripremim drva za potpalu. Naložim vatru i onda mi tek počinje dan. Starujemo polako baš kao i moji pre 200 godina - priča ova hrabra žena.
- Moram svaki dan da unapred isplaniram... Troje dece, a sve perem na ruke. Zatvorim se u kupatilo. Nekad mi dođe da mašinu izbacim kroz prozor kada je pogledam. A voda hladna, ruke stalno u ledenoj vodi... Ne mogu i da kuvam i da ugrejem dovoljno na šporetu...
Priznaje da stariji u Prilužju pokušavaju da se privuknu.
- Ali decu ne možeš da oteraš u krevet u sedam... Ne mogu da stignu sve da nauče za školu. Padne mrak u četiri. U školi u zadnjih deset dana nemaju grejanje jer je sve na radijatore. Smzavaju se, ali niko od tih malih bića ne odustaje. Žele u školu... - priča setno Stamenka.
I nije posredi dvadeset prvi dan kada je po prvi put stigla struja, niti jedanaesti koliko je iznova nema.
- A kako se osećam? Mi se već godinama osećamo prevareno i napušteno... Mi ubeđujemo jedni druge. To je problem, upravo to što ubeđujemo jedni druge da će sve to da se reši. A svesni smo svi da od toga svega nema ništa... Više ne verujem nikome. Žao mi samo dece - setno će Stamenka.
U Prilužju nema organizacije na nivou sela. Neke porodice imaju agregate i uključe ih na sat, dva dnevno. Stamenkina porodica nema ni agregat, a nisu gradili ni kuću u Srbiji.
- Vapaj odavde odlazi uvek, ali da li neko želi da ga ne čuje ili ga možda čuje... Ja to ne znam. Znam samo da ta nada ne postoji, mi bismo izašli odavde... Jedino, da budem iskrena, moram da vam priznam, mi i nemamo kud... Ž. Jevtić
