Izvor: Blic, 15.Sep.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka se zakon, nema tumača za znakove
Banjaluka - U BiH, prema nezvaničnim procenama, živi oko 20.000 gluvih, a tek odnedavno u parlamentarnu proceduru upućen je Predlog zakon o upotrebi znakovnog jezika, čija primena bi građanima oštećenog sluha mogla znatno da olakša svakodnevni život.
Zakon je „pogurala" činjenica da BiH mora da ispoštuje standarde EU u oblasti ljudskih prava i omogući im ravnopravan pristup životnoj i radnoj sredini, sprečavajući tako diskriminaciju ovih građana. Oni koji ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čuju jezik ne dele na srpski, hrvatski ili bosanski i napominju da im je znakovni od životne važnosti. Novi zakon trebalo bi da obaveže sve nivoe vlasti u BiH da im obezbede tumače znakovnog jezika u sudskim postupcima, TV emisijama, direktnim prenosima sednica organa i institucija BIH i da gluva deca u školama uče da komuniciraju znakovima.
Međutim, u praksi bi se mogli javiti brojni problemi jer su tumači gestovnog jezika u BiH vrlo retki, često i nestručni, a do sada je u BiH bilo relativno lako dobiti licencu za prevođenje. Prema evropskim standardima, koje bi trebalo da prihvati i BiH oni bi osim gestovnog morali da znaju i engleski jezik, kao i da obavezno imaju fakultetske diplome. Zbog neuređenosti sistema, kod nas do sada nije bilo određeno telo koje izdaje sertifikate za tumače, a nije bilo rešeno ni pitanje njihove disciplinske odgovornosti, kao ni jedinstvene tarife po kojima rade.
Predsednica Saveza gluvih i nagluvih RS Dubravka Ostojić kaže da BiH nema obrazovane prevodioce, a većina njih je pohađala kratkotrajne seminare za obuku.
„Niko ne može savladati 3.000 znakova za sedam do 15 dana. To su uglavnom deca gluvih roditelja koji znaju tzv ’porodičnu gestikulaciju’, ali je školska gestikulacija nešto sasvim drugo, jer se gestovni govor stalno usavršava. Mi u prksi stalno upoznajemo nove izraze za koje moramo imati odgovarajuće znakove", kaže ona. Napominje kako Savez gluvih i nagluvih BiH, kao krovna organizacija ima svoj Centar za gestovni govor i stručnjake za obuku tumača.
„I u RS se obučavaju prevodioci za rad u sudu i na televiziji, a uvedeno je i zvanje instruktora gestovnog govora", objašnjava ona. Sigurna je da će novi zakon iz temelja promeniti dosadašnju praksu izdavanja sertifikata za tumače, koji će morati više da rade na svom obrazovanju, a promeniće se i svest društva o tome da gluvi u celom svetu govore svojim prirodnim gestovnim jezikom, pa se to mora poštovati i kod nas.
„Ovaj zakon naročito je značajan jer treba da omogući uvođenje nastave gestovnog jezika u obrazovanju gluve dece. Sada imamo slučaj da gluva deca uopšte ne uče ovaj jezik u školi, a da apsurd bude veći pojedini profesori iz tih škola rade honorarno kao prevodioci na državnoj televiziji", navodi ona.
Ostojićeva napominje kako je poseban problem i to što BiH zbog nedostatka popisa stanovništva nema tačnu evidenciju o broju gluvih i nagluvih osoba.
Jedna od retkih tumača gestovnog jezika u RS je Dijana Đukić, koja je donedavno radila na televiziji. Ona je pohađala nekoliko seminara na kojima je dobila sertifikate.
„Postoje tri stepena obrazovanja: prevodilac, sudski tumač i TV prevodilac. Ja sam položila sva tri stepena, a trenutno najviše radim po sudovima jer za to imam rešenje Ministarstva pravde RS", kaže ona.
Po njenim rečima tumači primaju solidnee naknade, bilo da rade u sudovima ili da prevode po seminarima ili nekim drugim skupovima. Ona, međutim, upozorava da je pristup informacijama za gluve, kao i ostale ljude od životne važnosti za normalan život, a to je nemoguće bez gestovnog govora.
Komisija za jezik znakova
Novi zakon propisuje i osnovanje posebne petočlane Komisije za znakovni jezik BiH. Komisija će biti zadužena za razvoj znakovnog jezika, njegovo priznavanje i ravnopravnost, kao i osiguranje obrazovanja i rada tumača. Ministarstvo pravde BiH dužno je da uspostavi registar tumača znakovnog jezika, a do uspostavljanja registra posao tumača će i dalje obavljati oni koji već imaju sertifikat Saveza gluvih i nagluvih BiH.
