Izvor: RTS, 12.Jan.2016, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka se stečaj u požeškoj "Budimki"
Među preduzećima koja od kraja prošle godine nisu u restrukturiranju,pod zaštitom države je i požeška "Budimka". Za 75 radnika država je krajem decembra isplatila socijalni program od 200 evra po godini staža. Sada se čeka i zvanični stečaj.
Nepunih šest godina kako su pokrenuli proizvodnju, sredili linije za
preradu voća i fabričke hale u pogonima požeške "Budimke" od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ove godine proizvodne linije stoje. Privremeno je angažovano devedesetoro radnika da završe započete poslove i sačuvaju fabriku.
"Mi smo jedno preduzeće od tih 370 koje ide u stečaj, ali to ne podrazumeva kraj, vidite da je
osposobljena, da može da funkciniše, da može da radi, da ima perspektive i da se nadam da će se naći novi vlasnik koji će vrlo brzo pokrenuti proizvodnju i primiti nove ljude i više ljudi nego što smo mi imali dok je bila u državnom vlasništvu. Ako smo mi mogli na ovakav način da
radimo u procesu restrukturiranja i državnom vlasništvu gde se za sve traži saglasnost, znači da neko ko će da stvara profi ovde može stvoriti profit", kaže Đorđe Stevanović, dosadašnji direktor.
Nekada najveći poljoprivredno industrijski kombinat u ovom delu Srbije koji je otkupljivao proizvode od nekoliko hiljada domaćinstava i proizvodnjom 40 hiljada tona godišnje proizvoda od voća, povrća i mesa, čije sokove su pili i američki marinci u problemima se našao devedesetih, 2008. godine. Neuspešno privatizovan, a dve godine posle sami zaposleni
pokrenuli proizvodnju i počeli da se vraćaju na tržište.
Sa ove linije je 2012. godine proizvedeno i na nemačkom tržištu prodato pekmeza u vrednosti 750 hiljada evra. I sada bi, sa jednim danom pripreme mogla da radi.
Budimka nije uspela da nađe kupca u predhodnim godinama, poslednji neuspeli oglas za prodaju bio je u oktobru Razlog nezainteresovanosti investitora bio je neresen finansijski odnosi sa bivsim vlasnicima. Sada očekuju da će, pod novim uslovima, iz stečaja, što pre naći zainteresovanog kupca koji bi obnovio proizvodnju dok su i ime i proizvodi fabrike još na tržištu. Trenutni bilans je blokiran račun, prazne hale i očekivanje skupštine koja formalno treba da glasa o stečaju.
Posle gotovo sedam decenija rada za prehrambrenu fabriku sagrađenu u poljoprivrednom kraju, na 30 hektara zemljišta, od toga deset hektara hala opet je sve neizvesno da li će ponovo raditi ili dočekati katanac- istina ne prvi put.
