Izvor: Politika, 09.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceh ljubavi
Čemu više povika da je svako dobro koje nam stiže iz Rusije – nečim uslovljeno? Ko je to dobar, pa nije?! Ima li još gde bezuslovne ljubavi osim u odnosu roditelja i deteta? Niti nam je Moskva majka, niti smo mi njena maljenka... Oduvek je bilo i doveka će biti samo pitanje cene koja mora da se plati, a ne i da li mora.
Od ceha zapadne „ljubavi” dugo će nam brideti uši, ali nas, nekim čudom, od njihove šamarčine više boli naklonost sa istoka. Jer, za otrpljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šamarčinu možda dobijemo i poneku vizu, magareće uši iz Diznilenda... Ma, imamo mi i drugi obraz, samo ako oni imaju dovoljno suvenira...
Za blagonaklonost podmoskovskih dača ode NIS, vele narikače, ali sreća, pa dosad nismo morali da rasprodajom državne imovine kompenzujemo američko, francusko, britansko, italijansko... prijateljstvo. Ili, beše, jesmo?
Voli taj konglomerat „zadušnih baba” da spočita i to kako nam Rusi nikada pomogli nisu, a mi vazda molećivo uvek zagledani u njih. Pa, sve i da je tako, barem, nisu ni odmagali.
Znam da nije najumniji argument ali ne stoji ni teza o trajućem „izdajstvu” Moskve. Jer, istini za volju, u minulih pola veka mi „doziramo” Rusiju kada, kako i koliko nam treba. Držimo vrata Kremlja odškrinuta taman toliko da možemo i da zagrebemo na njih kada nas Zapad šutne pedalj ispod leđa, a i da veselo istrčimo kada se opet odobrovolji da se igra s nama...
Doduše, stvarno nam nisu „sačuvali Kosovo”, samo da još oni koji promukoše ponavljajući to objasne zašto su pa baćuške bile dužne to da učine, u naše ime? Je l’ Kosmet eksteritorijalni deo Rusije?
Uostalom, od koga da ga čuvaju? Od naših osvedočenih prijatelja, saveznika iz dva velika rata, suosnivača Ujedinjenih nacija, potpisnika povelje o suverenitetu i nepovredivosti državnih granica... Zašto bi to činili? Da nam mute vodu sada kada smo tako blizu viznih olakšica, sitnih privilegija. Pa i Kosovo će nas staviti na „beli šengen”, samo ako budemo dobri i kažemo još jedno istorijsko „njet”!
Šalu na stranu, verujte mi na reč da svi „prijatelji” zajedno nisu za srpski i nealbanski narod na Kosmetu učinili koliko „halapljivi” Rusi, sami.
Na žalost, više se pričalo o humanitarnom paketu makarona iz Italije nego o svakodnevnom hodočašću Rusa u naše kosmetske svetinje. O legendarnoj ruskoj bolnici u Gračanici. O timovima lekara s Lomonosova kojima su mesecima jedine ordinacije bile – srpske enklave. O kosmetskoj deci koja su traume od odrastanja u žici prevazilazila šetnjom kraj Neve...
Ne priča se ni o tome da, osim naših, još samo ruske pesme pevaju s ljubavlju o Srbiji i Srbima, da se i njihovo sveštenstvo moli za naše spasenje, da nema Rusa koji je otišao s Kosmeta bez grumena zemlje...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 09/03/2008]
