Izvor: Politika, 21.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceđenje drenovine
Nešto ne valja, prinče Džone. Seljaci se bune
Postoje dva pravila o ceđenju suve drenovine. Prvo: nema svrhe. Drugo: stisnite dovoljno jako i drenovina će se na kraju raspasti. Poželjno je imati i zaštitne rukavice.
Talasom poskupljenja, povećanja akciza i posebnih taksa koje su nam se nedavno u Srbiji svima obrušile na glavu – cigarete, gradski prevoz, gorivo, grejanje i PDV koji se odražava na skoro sve ostalo – vlada nam pokazuje da joj ponestaje svežih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ideja.
Ironija je u tome što kada vlada pretera u potrošnji (što uporno radi), mudre glave koje dele brilijantne ideje misle da jednostavno mogu da prebace teret takvog nemara na potrošače. Problem rešen! Nema dovoljno novca? Daj nove takse!
Dok si rekao keks.
Tužno: kada mi potrošači preteramo u potrošnji, ne ostaje nam ništa drugo nego da cedimo drenovinu. U ovom preterano regulisanom i žestoko birokratizovanom društvu, nije nam dozvoljeno da preteramo u trošenju. Ali ako potrošaču ipak pođe za rukom da prekorači svoj budžet, ostavljen je na cedilu. Izbacuju ga iz autobusa. Prete mu kaznama; možda će dospeti u zatvor; ili će ga možda jednostavno prebiti ljutiti zajmodavci.
Uzgred, hteo bih da podsetim da živimo u potrošačkom društvu. To u osnovi znači da je potrošač pokretačka snaga koja stoji iza svega. Sve što gradimo i usluge koje pružamo na kraju plaća potrošač. Kada on ostane bez novca, sistem bi trebalo da se poremeti.
Međutim, sada, umesto dobrih, inovativnih ideja o tome kako podmazati potrošačku mašineriju (odnosno staviti potrošačima više novca u džepove kako bi krenuli da troše i održavaju točkove potrošnje u pogonu), radimo suprotno. Zaključujemo da je mudro izvući još novca od potrošača, a istovremeno očekujemo od njega da sačuva funkcionisanje sistema kome težimo.
Hm.
Kad je u pitanju povećanje poreza, budimo iskreni. To će se uvek dešavati. U prirodi je poreza da raste. Ali mislim da bi trebalo da za svoj novac očekujemo više. Ako prevoz poskupi, trebalo bi da očekujemo bolju uslugu, a ne samo da stanice pohodi veći broj „Bus plus” inspektora u obeleženim polo majicama.
Povećanje PDV-a je najveća ironija. Veći PDV znači da je sve skuplje, ali koja vrednost je proporcionalno porasla? To je čista iluzija.
Pritisak u bojleru raste. Kao potrošača, sramota me je da živim u zemlji u kojoj prosečna plata ne pokriva prosečan račun za namirnice i da onda čujem izabrane funkcionere (izabrane od naroda) kako govore da je najbolji način izlaska iz krize da osiromašen srpski narod plati oporavak.
Nešto ne valja, prinče Džone. Seljaci se bune.
Nema dovoljno posla. Nema dovoljno industrije. Nema dovoljno stranih investitora. Nema dovoljno novca. Da li neko stvarno misli da ljudi čuvaju toliko dinara pod dušecima (uzgred, kupljenim na kredit) da mogu da finansiraju oporavak?
Mislim da je vreme da se narod zbog svega ovoga naljuti. Uz politiku ceđenja drenovine na kraju ćemo imati samo gomilu slomljenog pruća.
Kris Farmer*
Amerikanac u Beogradu
objavljeno: 21.11.2012.
