Izvor: Politika, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čast povukla oroz
Umesto da preda Nemcima pištolj, Velibor Branković ga prinosi slepoočnici i ispaljuje hitac
Gornji Milanovac – Na milanovačkom groblju, ispod dva povisoka bora, počivaju zemni ostaci Velibora Brankovića, rezervnog poručnika vojske Kraljevine Jugoslavije. Tu su od 17. aprila 1941. godine, kada je okončan aprilski jedanaestodnevni rat. Veliborov hitac je, valjda, bio poslednji u aprilskom ratu koji je, posle kapitulacije, a u ime slobode, odjeknuo.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tog 17. aprila, oko 15 sati, kod crkvene kuće pod današnjim Brdom mira, poručnik Branković je, pred postrojenim svojim borcima koji su bili deo 50. pešadijskog puka, izgovorio: "Čovek sme sve da izgubi, osim čast". Odjeknuo je pucanj iz službenog pištolja u njegovoj desnici i poručnik je pao – kaže za "Politiku" Živomir Radosavljević, nastavnik istorije koji se diplome odrekao pre 27 godina ("Nisam više hteo da lažem decu pričama iz istorije pobednika.") ali se nije odrekao istraživanja naše bliže prošlosti.
Samoubistvu poručnika prethodio je dolazak nekolicine Nemaca na motociklima. Stigli su iz Čačka i, sa komandantom grada, utanačili da starešine predaju lično naoružanje i pripreme zatečenu vojsku da se preda, a odatle će, vozovima, u nemačko zarobljeništvo. Zanimljivo je da je bilo patriota koji su hteli da razoružaju i zarobe Nemce, ali su ih srpski vojnici uspeli da zaštite pre nego što će pred njima i sami položiti oružje.
– Građani su Velibora sahranili u svoje groblje, njegova poćerka Kata (sa suprugom Margaritom nije imao dece) posle rata, zasađuje mu oko groba četiri bora (dva su posečena, dva još stoje) a brat mu postavlja mermernu pločicu sa natpisom: "Velibor D. Branković, 1901–1941". Vremenom se pločica odlepila od ruiniranog postolja, grob zarastao u travu i bršljan, ostali posetioci, čisteći grobove svojih, bacali su na Veliborovu večnu kuću otpatke. Nedavno sam očistio Veliborovo večno počivalište i sada sakupljam novac da se dostojno obeleži – kaže Radosavljević.
Poručnik Velibor je, iako oduzeo sebi život iz duboke ljudske i patriotske pobude, pred crkvom samoubica. Ipak, opelo mu je održao milanovački prota D. Stranjaković, i porodici izdao izvod iz knjige umrlih, a kao uzrok smrti naveo: "Nije hteo preživeti kapitulaciju i predaju oružja srpske vojske Nemcima i – ubio se".
Živomir Radosavljević se, rekosmo već, odavno posvađao sa "učiteljicom života" koja, kako reče Krleža, nikoga ničemu nije naučila. Posvađao se sa udžbenicima iz kojih je, sam priznaje, "nekoliko godina lagao đake". Ali se nije okanio posla da, u svom zavičaju, vadi iz arhiva i pamćenja naroda istinu o ljudima i događajima i bori se za rehabilitaciju zaboravljenih i nepravedno skrajnutih.
Velibor Branković, agronom iz Beograda, patriota koji se ubio pod Rudnikom, jedan je od takvih. Uz saglasnost poručnikove poćerke Kate i pomoć dobrih ljudi, Živomir će mu podići dostojan spomenik sa urezanom rečenicom izgovorenom pred samoubistvo. Od episkopa žičkog Hrizostoma upravo je, posredstvom arhijerejskog namesnika takovskog, dobio blagoslov "da se obavi kratak pomen nad grobom Velibora D. Brankovića koji je izvršio samoubistvo, 17. aprila 1941. godine".
B. Lomović
[objavljeno: 04.05.2007.]
.jpg)
