Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas Evrope se završio
Politika vodećih zemalja Evropske unije prema Kosovu i Metohiji utemeljena je baš kao i optimizam Žaka Posa, tadašnjeg predsedavajućeg Evropske zajednice i ministra spoljnih poslova Luksemburga, koji je u junu 1991. izjavio da je stigao „čas Evrope, a ne čas Amerikanaca”. To je rekao posle sastanka s čelnicima SFRJ, dodavši da „evropske vlade imaju posebnu odgovornost da deluju kad neka kriza zapreti stabilnosti Evrope”. Svi znamo kako se to završilo. Za delovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bila spremna samo sveže ujedinjena Nemačka, čija je agresivna politika dovela do ranog priznanja Slovenije i Hrvatske, a da osnovni problemi u bivšoj Jugoslaviji nisu bili rešeni.
Od sredine devedesetih prošlog veka do danas EU prati politiku Vašingtona, što dokazuje i podrška njenih najvećih članica nelegalnoj nezavisnosti južne srpske pokrajine koju su inicirale Sjedinjene Države. Ministri država Unije koji pominju „evropsku perspektivu Kosova” samo zavaravaju svoju javnost i kosmetske Albance, odlažući da priznaju da je „stigao čas Amerikanaca, a ne Evrope”.
Komadanjem demokratske Srbije neke države Evropske unije od juče su efektivno okončale proširenje ovog bloka na ostatak Balkana. Da bi ušla u EU, od Srbije će pre ili kasnije biti traženo da prizna nezavisnost svoje pokrajine, ali ni vlada u Prištini neće moći da računa na budućnost u EU, iako joj se to obećava. Toj mogućnosti sigurno će se suprotstaviti Kipar, Španija, Rumunija – zemlje koje i same imaju probleme sa separatistima.
Nema, ipak, razloga da budemo veliki pesimisti. Mesto Srbije u Uniji već odavno je daleka budućnost i najviše što Beograd može da dobije jeste trgovinski sporazum s njom. A to i nije malo. Prava šansa za srpsku ekonomiju je da iskoristi prednost koju bi doneli sporazumi o slobodnoj trgovini i sa EU i sa Rusijom.
Za budućnost Evropske unije, međutim, mnogo veći problem od toga što je ponovo pokazala da samo prati američke poteze jeste što je pristala na jedan nelegalni čin, što je i sama nelegalno uputila svoju misiju u srpsku pokrajinu, kršeći Rezoluciju 1244 u kojoj se jasno navodi da je zadatak svih međunarodnih snaga na Kosmetu da obezbede suštinsku autonomiju. I što je pristankom svojih vodećih država prihvatila nasilje kao legitimno sredstvo u političkoj borbi.
Nastala kao mirovni projekat – neki kažu najveći u istoriji – s ciljem da se prevaziđe užasno iskustvo Drugog svetskog rata, Evropska unija je sada podržala nastanak „države” zasnovane na nasilju i masovnom etničkom čišćenju.
Ko misli da se to može prevazići, verovatno veruje i da će one dve hiljade evropskih policajaca, sudija, tužilaca i carinika moći da upravlja Kosovom.
Čas Evrope se završio.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 18/02/2008]
