Izvor: Blic, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo orla lešinara (8)
Ćuprijama na Uvcu u prošlosti prolazile su mnoge vojske, a plahovitu reku na skrovitim mestima u kanjonu gazili zbegovi bežeći iz Sandžaka od turskog zuluma u Srbiju.
Danas, vekovima kasnije, živopisnim kanjonom Uvca u blizini Nove Varoši, peške i čamcima, krstare brojni zaljubljenici u prirodne lepote i beloglavog supa, retku vrstu orla lešinara koju zbog raspona krila od oko 2,8 metara i zadivljujućeg leta s pravom zovu i nebeski kralj.
Pre oko četiri decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kanjonu, koji je vekovima dubio Uvac na svom 115 kilometara dugom putu od Peštera do Limske doline, formirane su tri hidrokumulacije - Uvačko, Zlatarsko i Radoinsko jezero. Mada je izgradnjom tri veštačka jezera potopljen deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi lik, klisura reke Uvac je i dalje živopisna, a pred njenom lepotom dah zastaje i onima koji su se po belom svetu nagledali raznih čuda prirode.
Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke. Kameni zidovi klisure, koja je na pojedinim mestima toliko uska da se njom jedva može proći čamcem, pri dnu su beli, uglađeni vodom, a u visinama sivi i mrki, prošarani rastinjem. Iz gnezda svijenih ispod okapina i kamenih streha, stotinak metara nad vodom, bojažljivo izviruju glave beloglavih supova, koji su kanjon Uvca izabrale za jedno od svojih poslednjih staništa u ovom delu Evrope. Beloglavi sup je poslednja vrsta orla lešinara koja se može videti na našim prostorima i kao takva je pod trajnom zabranom lova, a kako bi se ova ptica sačuvala od istrebljenja, Vlada Srbije je oko 7.500 hektara klisure stavila pod drugi stepen zaštite i proglasila specijalnim rezervatom prirode.
- Kanjon reke Uvac nalazi se na listi važnih staništa ptica u Evropi, a pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja - kaže Slobodan Ljubojević, direktor preduzeća „Rezervat Uvac", kome je povereno gazdovanje rezervatom i kolonijom beloglavih supova, koja je sa svojih 300 ptica najbrojnija na Balkanu.
Beloglavi sup je u prošlosti bio česta vrsta u Srbiji i Crnoj Gori, a svoje počasno mesto dobio je i na grbovima vlastelina iz porodice Nemanjić. Gnezdio se u klisurama po obodu Panonske nizije i u planinskim oblastima, ali su smanjenjem stočnog fonda i nebrigom mnoge kolonije ugašene. Danas se može videti na svega tri lokaliteta u zapadnoj Srbiji - u kanjonima Trešnjice, Mileševke i Uvca. Ozbiljnije aktivnosti na zaštiti kolonije u kanjonu Uvca krenule su pre tri decenije, a zahvaljujući hranilištima na Rastokama i Lupoglavi, na koja zaposleni u „Rezervatu Uvac" godišnje za beloglave supove serviraju oko 40 tona klaničnog otpada i leševa uginule stoke. Posle svega njihov broj se sa devet popeo na preko 70 gnezdećih parova. Budući da se hrani pretežno mrtvim papkarima i drugim krupnim sisarima, beloglavi sup ima ulogu čistača prirode, a zahvaljujući svom specifičnom načinu ishrane, sprečava pojavu zaraza.
Šta još videti?
U obilazak kanjona Uvca može se krenuti sa brana Uvačkog i Zlatarskog jezera na Rastokama i u Kokinom Brodu, udaljenih oko desetak kilometara od Nove Varoši. U gornjem delu toka reke Uvac nalaze se i Ušačka i Ledena pećina i jama Bezdan, koje su međusobno povezane i sa svojih ukupno 6.185 metara kanala čine jedinstven pećinski sistem, najduži u Srbiji. Na obodima kanjona podignute su i dve crkve brvnare u selu Kućani i Radijevići sa ikonama neprocenjive vrednosti, a u selu Božetići je manastir Dubnica koji je nedavno obnovljen nakon tri veka provedena u ruševinama. Na oko 15 kilometara od brane na Rastokama, starim kiridžijskim puten za Ivanjicu, nalazi se i etno selo Štitkovo sa stambenim objektima od brvana, podignutim krajem 19. veka.
