Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo korupcije i bezakonja (2)
Zaremba opisuje i druge primere bezvlašća, kriminala i korupcije na Kosovu. Džezide Zođani je otpuštena posle 29 godina rada na železnici, uz još 19 radnica. Unmik je oterao žene sa radnim iskustvom, a zadržao neiskusne mladiće. Žalile su se sudu na diskriminaciju. Bile su odbijene jer "Unmikove odluke se ne mogu dovoditi u pitanje", on je iznad kosovskih zakona. "Zar je moguće da principi kojima UN uči druge ne važe za ovu organizaciju?", iščuđavala se Zođanijeva. Tačno tako, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odvraća Zaremba. Postoje samo dve oblasti u Evropi čiji se građani ne mogu obratiti Sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu: Belorusija i Kosovo.
U trećem nastavku serijala o Kosovu novinar se bavi i poučnim slučajem Bedrija Šabanija, carinskog službenika koji je izgubio posao zato što je ukazao na zloupotrebe na svom radnom mestu. Sa iscrpnom dokumentacijom koja dokazuje da je nekoliko šefova carine primalo mito od švercera, Šabani je otišao u policiju UN. Vreme je prolazilo, ali se ništa nije dogodilo. Onda se obratio novinarima.
"To je bilo hrabro, i u skladu sa onim što je UN propovedao na Kosovu, ali glupo, jer si mogao biti upucan i zbog manjih stvari. Ipak, bio je to pogodak. Šef carine je bio uhapšen. Ali, uskoro i pušten, po nalogu sudije UN. Slučajno, šef Unmika je u to vreme bio nemački diplomata Mihael Štajner, koji je bio intiman sa ćerkom jednog od šefova carine, koji je, opet, bio najbolji prijatelj uhapšenog. Šabani odluči da piše generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, koji je, kako su mu objasnili, najviša instanca na Kosovu i Metohiji.
Velika greška. Šabani je najuren s posla. Sud u Prištini otkaz proglašava nezakonitim, ali šef carine Unmika odbija da prizna odluku suda – koga su postavile UN i koji donosi presude na osnovu zakona UN – i niko ga na to ne može prisiliti.
Na Kosovu ima na hiljade Šabanija i Zođanijevih za koje UN predstavljaju bezvlašće i gubitak svih iluzija", zapaža Zaremba. On citira Mareka Antonija Novickog, poljskog stručnjaka za međunarodno pravo, koji je pet godina radio kao ombudsman na Kosmetu: "Kosovo je, sa pravnog aspekta, crna rupa Evrope. Kao u Kafkinom romanu, UN treba da štite ljudska prava, dok istovremeno ostavljaju ljude bez ikakvih zakonskih sredstava da traže primenu tih prava."
Na kraju serije o zloupotrebama na Kosovu, Zaremba poručuje čitaocima: "Ako mislite da ti problemi nemaju nikakve veze sa vama, dopustite da vas obavestim da kosovska mafija danas rastura heroin u Kalmaru i vodi trgovinu belim robljem u Oslu. A po svoj prilici će sponzorisati vladu u Prištini kad pokrajina jednom dobije svoju nezavisnost."
-----------------------------------------------------------
Odbrana Gračanice
Jedna od svega nekoliko dobrih stvari koje je Maćej Zaremba imao da kaže o angažmanu međunarodnih snaga na Kosovu odnosi se na hrabrost švedskih vojnika u odbrani Čaglavice i Gračanice, 17. marta 2004. godine, u "najvažnijoj oružanoj intervenciji u kojoj je Švedska učestvovala u poslednjih sto godina". U tekstu naslovljenom "Junaštvo, hrabrost i plastične čarape", novinar se zgraža nad činjenicom da je, u prisustvu 17.000 vojnika NATO-a i 4.000 policajaca UN, 200 albanskih ekstremista ("huligana") izazvalo sukob u kojem je 900 ljudi ranjeno, 19 poginulo, uništeno tridesetak crkava, spaljeno 700 kuća...
"Kad su počeli da bacaju Molotovljeve koktele na srpski manastir iz 16. veka, poručili su nemačkim vojnicima u Kforu da im neće nedostajati ni dlaka s glave ako se mirno sklone, u suprotnom će stradati. Nemci su povukli svoja oklopna vozila i sa strane posmatrali kako manastir gori. Njihov general Holger Kamerhof je rekao da su postupili u skladu sa pravilima, koja ih obavezuju da štite živote ljudi, ali ne i zgrade. Isto su uradili i Francuzi, pod čijom zaštitom su bili manastir Drenica i sve srpske kuće u Svinjarima", prenosi Zaremba.
"Švedski odred, u kojem je, pod komandom potpukovnika Hansa Hekansona, bilo Čeha, Finaca, Slovaka i Iraca, postupio je, međutim, po savesti. Od 700 vojnika, 35 je bilo ranjeno u uspešnoj odbrani Čaglavice i Gračanice. Hekanson mi je rekao da bi, po njegovoj proceni, cela Srbija bila na nogama da je spaljen manastir od presudne istorijske važnosti za njihov narod." Odvažnog potpukovnika i njegovih 20 vojnika Švedska je nagradila ordenom za hrabrost, a njihov komandant, general Anders Brenstrom, dobio je medalju NATO-a.
[objavljeno: ]
