Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo korupcije i bezakonja (1)
Misija UN na Kosovu i Metohiji, najveća u istoriji ove organizacije, deluje kao svojevrsna "prva država UN na svetu", u kojoj međunarodne snage ne obezbeđuju samo mir i pitku vodu već grade ceo jedan novi poredak... ali u tom poretku vladaju korupcija i bezakonje, napisao je Maćej Zaremba, proslavljeni novinar najtiražnijeg i najuticajnijeg švedskog lista "Dagens niheter", posle šestomesečnog boravka u južnoj srpskoj pokrajini koju on naziva "Unmikistan, zemlja budućnosti".
Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovora sa žiteljima Kosova, bivšim i sadašnjim zvaničnicima Unmika, predstavnicima lokalnih vlasti i međunarodnih organizacija koje tu deluju, pozivajući se na zvanične izveštaje, ali i na ono što je video sopstvenim očima "na terenu", Zaremba je došao do zapanjujućih otkrića o sprezi unmikovaca i lokalne albanske mafije pod okriljem UN, o masovnim nekažnjenim finansijskim zloupotrebama, o slučajevima kršenja ljudskih prava, podmićivanja i nekompetentnosti osoblja. Svetska organizacija, koja bi trebalo da štiti bezbednost, imovinu i prava stanovnika Kosova i da postavi temelje za demokratiju, efikasno sudstvo i funkcionalnu tržišnu ekonomiju, postigla je upravo suprotno. Kosovo je postalo leglo nepravdi, bezvlašća i kriminala, evropski centar za trgovinu ženama i drogom, ocenjuje švedski novinar poljskog porekla.
Buja crno tržište
U prvom od četiri nastavka koja su posvećena "Unmikistanu", autor uvodi čitaoce u kosovsku svakodnevicu. Aerodrom na koji je sleteo nadzire Islandska uprava za civilnu avijaciju, usluge mobilne telefonije pruža francuska kompanija sa državnim kodom Monaka. Na svakih šest kilometara je benzinska pumpa, "fantastičan rekord, koji, nažalost, služi samo za pranje novca od šverca droge, oružja i seksualnog roblja", primećuje Zaremba.
U radnjama sapun iz Bugarske, košulje iz Tajvana, brašno iz Češke, voda za piće iz Mađarske... Posle osam godina i potrošene 22 milijarde evra, na Kosovu i dalje buja crno tržište, dok je ono legalno pred kolapsom.
Većina stanovnika Kosova struju ima svega nekoliko sati dnevno, neki ni toliko.
"Kako to, pitate se, da država kojom upravljaju UN, i koje su investirale 700 miliona evra u dve elektrane na području toliko bogatom lignitom da bi mogao da njime osvetli ceo Balkan, ne može da proizvede dovoljno struje, ali stvara 70 puta veće zagađenje od onog dozvoljenog u EU?"
Proučivši tokom svog višemesečnog boravka kako u celini deluje sistem na Kosovu, Zaremba shvata odgovor: preplaćeni unmikovci nisu tu da bi se borili protiv organizovanog kriminala, najvećeg zla u pokrajini, jer bi takva misija zahtevala strategiju, hrabrost, požrtvovanost i odgovornost, a oni "osećaju odgovornost samo prema sopstvenoj karijeri, u kojoj je Kosovo tek epizoda". Zato je svih sedam različitih kosovskih "guvernera" – šefova Unmika – u svojim izveštajima govorilo samo o stabilnosti i progresu. "Jedino tako su mogli da napreduju u karijeri", navodi švedski novinar.
Kriminal na sve strane
"Očekivali biste da je misija UN kao polarna ekspedicija: jasni ciljevi, odlučno vođstvo, odgovarajuća oprema, stručnjaci predani zadatku. Imali biste pravo da tako mislite, s obzirom na njihove ogromne plate i činjenicu da je za svako mesto u misiji bilo 229 prijavljenih. Ali UN misija na Kosovu nema ničega od navedenog", primećuje Zaremba. Uostalom, dodaje, "ko ozbiljno veruje da bi pripadnici policijskih snaga, sastavljene od pripadnika 44 nacije – od kojih su polovina iz poludemokratskih država rizikovali sopstveni život radi primene reda i zakona u zemlji koja ih nikad nije imala"?
Britanski izvor kaže Zarembi da je sedište policijskih snaga UN na Kosovu zatrpano izveštajima o kriminalu koje niko nikad nije ni pogledao. Većina zločina tamo nikad nije istražena, ali, s druge strane, ko bi to umeo da uradi, čak i kad bi hteo, pita se novinar, kad se pogleda sastav Unmika.
Stanovnike Kosova podučava upravljanju železnicom stručnjak za luke iz Sijera Leonea u kojem se poslednji voz zaustavio 1975. Čuvar parkinga je iz Bangladeša, čovek bez vozačke dozvole koji govori samo bengalski te mora da je debelo platio mito da bi bio primljen u UN. "Ima na stotine tih nestručnih ljudi, čak i u finansijama i sudstvu pod upravom Unmika...
Većina žitelja Kosova duboko je razočarana ponašanjem Unmika i nema u njega poverenje, spoznao je Zaremba. A onda je otkrio i zašto.
"Svaka krava u Francuskoj je subvencionisana sa tri evra dnevno, dok svaki drugi Kosovar živi od trećine te sume. Ukoliko ga opljačkaju, male su šanse da će počinilac biti ikada uhvaćen, iako je na Kosovu najveći broj policajaca po stanovniku u Evropi. U sudovima čeka 30.000 nerešenih slučajeva. Ukoliko ste Rom ili Srbin na Kosovu, moglo bi vam se dogoditi da vam spale kuću – dok vojnici NATO-a mirno stoje pored i posmatraju. To se dogodilo već mnogo puta", piše Zaremba.
Država UN i sedam pljačkaša
U drugom nastavku, "Država UN i sedam pljačkaša" (pri čemu tu ne misli na sedam dosadašnjih šefova Unmika), novinar pored ostalog opisuje nevolje vremešne, siromašne "gospođe Hisari", koja je ostala bez telefona jer njen stanar Jo Tručler, stariji upravnik kosmetske energetske kompanije KEK, nije platio telefonski račun od 6.900 evra je jedna i po prosečna godišnja plata na Kosovu, dok je Tručlerova plata u Unmiku tada bila oko 20.000 evra mesečno). Očajna gazdarica se obratila sudu, ali joj je rečeno da on nije nadležan za unmikovce. Pisala je Unmiku, koji joj je odvratio da nisu odgovorni za ono što njihovi pripadnici čine privatno.
U međuvremenu je bezobzirni stanar otišao sa Kosova, odnoseći 4,3 miliona dolara koji su se kasnije pojavili na njegovom računu u Gibraltaru. Istražitelji su utvrdili da je Tručler, kojem je povereno da vodi jedno od najvažnijih preduzeća na Kosovu (ono isto koje građanima ne obezbeđuje dovoljno struje), dobio posao na osnovu falsifikovanih dokumenata, da nije ni ekonomista, ni inženjer, već sitni prevarant iz Nemačke.
"Oni koji se ne vrate sa Kosova džepova punih para ili su budale, ili sveci", kaže jedan Zarembin neimenovani sagovornik. Drugi Kosovo opisuje kao "eldorado za lopove", a treći priznaje da je učestvovao u mnogo misija UN u svetu, ali da "nijedna nije bila toliko trula kao ova na Kosovu". Svi su oni iz različitih zemalja, i zauzimaju (ili su zauzimali) visoke funkcije u Unmiku. Mari Fuči, koja je 2003–2004. vodila Kosovsku poverilačku agenciju, tvrdi da je većina pomoći upućena Kosovu završila u rukama lokalnih mafijaša i da su ogromne sume potrošene na aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa oporavkom kosovske privrede – već sa bogaćenjem kosovske nomenklature i čelnika Unmika.
U "priči o sedam pljačkaša", Zaremba razotkriva kako se to radilo. Bo Olsen (ime je izmišljeno) u svojoj zemlji je bio mali činovnik, a na Kosovu je postao glavni međunarodni savetnik u telefonskoj kompaniji PTK. Nije vredeo ni trećinu plate koju je primao (11.000 evra mesečno), ali je uspeo da opstane zahvaljujući maroderu (lešinaru) broj dva, lokalnoj Albanki. Njoj je Unmik odredio manju platu, "svega" 1.000 evra, s tim da je slobodno mogla da upošljava neograničen broj pomoćnika iz inostranstva za desetostruko veći iznos... što je i činila, pod uslovom da Olsen i ona dobiju svoj deo.
Treći je izvesni Gevin Džefri, direktor u istoj kompaniji PTK. On dovodi poznanika iz Londona, "finansijskog stručnjaka", koji za platu od 16.000 evra mesečno, uz dodatke za službeni i privatni automobil vikendom, pola godine igra poker preko Interneta.
Tu je i Britanac Rodžer Rejnolds, koji preko PTK-a nalazi partnersku kompaniju "Norway Invest" i uplatom od 300.000 evra obezbeđuje joj ugovor sa Unmikom vredan deset miliona evra. A onda napušta PTK i prelazi u tu kompaniju na platu od 20.000 evra mesečno, iz sume stečene po osnovu pomenutog ugovora. Italijanska finansijska policija ("svetla tačka u tmurnoj kosovskoj priči", primećuje Zaremba) otkrila je da je direktor norveške kompanije koja je dobila posao od UN običan kriminalac, pa je ugovor poništen, ali Kosovo nikad nije povratilo onih 300.000 evra.
Da bi poboljšao snabdevanje građana električnom energijom, Unmik angažuje irsku kompaniju "ESB International" da pomogne kosovskom KEK-u, koji ima 70 miliona evra gubitaka godišnje, pet puta dnevno isključuje građanima struju i uspeva da naplati tek svaki drugi potrošeni kilovat. Irci su ostali tri godine, pokupili oko 10 miliona evra i ostavili KEK u istom stanju u kojem su ga našli.
Zaremba je poseban deo teksta posvetio Francuskoj. Pozivajući se na zvanična dokumenta, on piše da je u vreme vladavine Lajonela Žospena, 1999. godine, čim je postalo jasno da će francuski ministar Bernar Kušner postati šef misije UN na Kosovu, francuska vlada uspostavila specijalnu komisiju sa zadatkom "da se izbegne ponavljanje Bosne", odnosno da Francuska ovoga puta povrati veći deo pomoći koju uputi na Kosovo i Metohiju. To je značilo da će francuske kompanije imati prednost u dobijanju poslova. Kušner je ovo postigao odbacivši predlog lokalnih eksperata da povere "Simensu" mobilnu telefoniju na Kosovu i odobrio taj posao francuskom "Alkatelu". "Rezultat: sedam godina Kosovo ima najgori i najskuplji telefonski sistem u regionu, zaključio je Evropski savet. A ipak, svaki put kad neko na Kosovu telefonira novac se sliva u kasu Francuske i Monaka, koji je, uz blagoslov agencije UN nadležne za međunarodne telekomunikacije, ITU, 'pozajmio' Kosovu svoj nacionalni pozivni broj 0377."
[objavljeno: ]
