Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carina koči kamione
Ukoliko se promeni tranzitna trasa Srbija će gubiti milion evra mesečno SUBOTICA – Ukoliko se ne poboljšaju uslovi na teretnom graničnom prelazu na Horgošu, međunarodni drumski saobraćaj potražiće pravce kroz Rumuniju i Bugarsku, posebno posle najave njihovog skorog članstva u EU. Turski transporteri već su saopštili špedicijama na graničnom prelazu Horgoš, između Srbije i Mađarske, da će na ovaj prelaz upućivati samo hladnjače i hitnu robu. Preostali teretni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drumski saobraćaj usmeriće ka novim članicama Evropske unije jer će znatno jednostavnija carinska procedura nadoknaditi gubitak zbog nešto dužeg puta.
Povedu li se za njihovim primerom i ostale transportne firme iz susedstva, Srbija bi mogla samo na ime putarine da ostane bez prihoda milion evra mesečno. To je tek prvi izmeriv gubitak ukoliko dođe do promene tranzitne trase, a upućeni u ovu problematiku kažu da ukoliko se hitno carinski prelaz na Horgošu ne učini atraktivan za transportere, šteta može biti i viša i dugoročna, jer jednom prekinuta saobraćajna transverzala kasnije se teško uspostavlja.
Nismo mi jedini koje pogađa ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, zbog manje carinske administracije procenjuje se da će na granici između Mađarske i Rumunije oko 15.000 ljudi ostati bez posla. Upravo zbog toga naš severni sused insistira da se već 25. oktobra susretnu carinske uprave Srbije i Mađarske, jer ni njima nije u interesu da granični prelaz na Horgošu radi otežano i usporeno.
Pritužbe na loše organizovan teretni saobraćaj na novootvorenom graničnom prelazu na Horgošu ne jenjavaju. Prelaz u koji je Evropska agencija za rekonstrukciju uložila deset miliona evra, i koji je trebalo da služi kao pilot-projekat za istovetne prelaze na više punktova na našoj granici, umesto reprezentativne kapije ka Evropi, postao je "usko grlo" za teretni i tranzitni saobraćaj između Evrope i nas. Na prelazu se gomilaju kamioni, ovuda mesečno prođe više od sedam hiljada kamiona, od čega je oko četiri hiljade u tranzitu, za koje, po našim propisima, samo carina može da obradi dokumentaciju. Pošto nije izgrađen izlazni terminal, ne postoji mogućnost da se neki sporan ili problematičan kamion stavi "sa strane", svi u redu čekaju dok se taj problem ne reši.
Petar Čović, vlasnik jedne od špedicija na prelazu, kaže da se stvaraju velike gužve, zbog čega mnogi transporteri odlučuju da granicu pređu kod Kelebije, iako po veličini znatno manji, bolje organizovani prelaz omogućava bržu proceduru. Vesna Majkić, takođe zaposlena u jednoj od špedicija sa granice, ilustruje ovo čekanje i podatkom da su pojedini vozači kamiona prekršajno kažnjavani zbog toga što su se u zemlji zadržali duže nego što smeju, a da je zadržavanje isključivo bilo isprovocirano zagušenjima na carinskom prelazu.
Ovi špediteri takođe podsećaju da se od 1. januara naredne godine uvode nova pravila po kojima članice Evropske unije treba tri časa ranije da najave ulazak kamiona sa područja zemlje nečlanice, što će, nema sumnje, dodatno usporiti rad na teretnom terminalu.
Osim toga, prelaz na Horgošu raspolaže sa svega 44 parking mesta. primera radi, mnogo manji prelaz na Kelebiji ima dva puta više parking mesta, za koji je Direkcija za imovinu raspisala je tender za izdavanje u zakup. Špediteri sada strahuju da će zakupac imati monopol u formiranju cene zadržavanja na parkingu, što dodatno može da otera teretni saobraćaj sa horgoškog prelaza. U Udruženju graničnih špeditera, koje je u osnivanju, kažu da su sa svim ovim problemima razgovarali u Direkciji za imovinu, ali za sada bez rezultata.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 10.10.2006.]
