Izvor: Danas, 06.Sep.2015, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carina i igre bez granica
Rožajci su u igrama bez granica dobili carinu.
Bivši administrativni punkt pretvoren je u granicu, na kojoj bezmalo svakodnevno kontrolori ispostave u Dračenovcu, pomalo obavezno ciljajući na belo, sami sa sobom, tepajući se pitaju:
- Šta je to u ljudskom biću, što ga tera ka krimiću...
Tako je oduvek, u gornjem toku Ibra. Sit gladnom bi da veruje, mada su široke rožajske mase sve uže u struku. Bez obzira što je decenijama pripitomljena divlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << gradnja, kao neizbežni sandžački dokaz da većina ne razume starosedeoce. Možda zato, tranziciono zbunjeni traže odgovore, ali nemaju hrabrosti da postave pitanja. O neiskorišćenim prirodnim zalihama vode i struje, te parama bez pokrića. Međutim, daleko od kamere, uočljive su inostrane zle namere.
- Lako je gladnima da štrajkuju. Za razliku od nas stranih plaćenika, koje izdržavaju deca iz inostranstva.
Ovako preostali pojedinci iz hora iščezlih pripovedača objašnjavaju rožajsku ekonomiju. Posle avanturističkog stavljanja katanca na vrata Šumsko-industrijskog giganta Gornjeg Ibra, u orijentalnoj kasabi kao da se skrilo ništavilo. Ni fortuna nije saveznik. Delimično sanirani odroni i klizišta u Koljenu, Radevoj Mahali, Kalačima, Bogajama i Baću nisu potisnuli nedavnu muku. Dan uoči oslobođenja Rožajci su potpisali apsurdnu kapitulaciju. Od najezde noćnih belih leptira svi prozori bili su zamandaljeni, a korzo šetnja svedena na izbegavanje svetiljki, lampi i lustera.
Između cajtnota i cugcvanga preostaje šah. Na gradskom trgu najupornije pristalice drevne Kaisine umetnosti dokazuju da fakultativne bakterije iz digestivnog trakta, nisu jedina kultura, koju poseduju. Adolescenti i novopečeni akademski građani hvale se međunarodno afirmisanim folklorom i besplatnim internetom, ali jedni i drugi priznaju ponos, zbog ekološki jedinstvenog kanjona Ibra (16,5 km), endemsko-reliktnih primera flore i faune. Pa i ptice, ranoranioce.
U praskozorje su njihove sesije. Nedaleko od seoskih brvnara, u kojima se skupljaju planinski sir, kajmak, pršuta i sudžuk, pčelinji livadski i šumski med. Cvrkutom, kreštanjem, zviždanjem i kukanjem horski poje kukumavke, grlice, crvendaći, pupunjci. Ali, kukavica je najglasnija.
Srećom, ona kuka samo do Vidovdana. Kao živi dokaz nepobedivog Rusoovskog principa: Živeti u prirodi, s prirodom. Onda sve postaje neka vrsta pitome divljine. Zato su na rožajskoj periferiji šume stigle do kućnog praga.
I nametnule carstvo zimzelene boje ...
.jpg)
