Izvor: RTS, 09.Jul.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čari muzike u vrelim danima
Izuzetno je svirati kad je ovako vrelo, rekao britanski orguljaš Vilijam Vajthed, gost Begrada. Dvorana Kolarčeve zadužbine dočekala je posetioce devetog Čelo festa. Svira se ovih dana, odnosno noći i na Kalemegdanu.
Ovih dana može se pročitati da se u predstojećoj vladi niko ne otima za mesto ministra kulture, jer se zna da u ovom resoru odavno vlada kriza. Sa druge strane kulturni poslenici ili bolje reći čarobnjaci, kao iz čuvenog magičnog šešira, neprestano nalaze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sredstva i ove vrele letnje dane ukrašavaju muzikom.
Početkom nedelje ponovo se oglasio kralj instrumenata - orgulje u Crkvi Blažene Device Marije kada su nastupom poznatog britanskog orguljaša Vilijama Vajtheda, profesora na elitnim univerzitetima Oksford i Kembridž po 12. put otpočeli Dani orgulja.
Svirajući ovaj veličanstveni instrument omogućio je slušaocima da prepoznaju i osete pravu vrednost orgulja i lepotu muzike, uprkos 34 stepena koliko je u tim trenutcima izmereno u crkvi, što je nezamislivo u Velikoj Britaniji.
"Sasvim je izuzetno svirati kad je ovako vrelo", kaže Vilijam Vajthed, orguljaš.
Dvorana Kolarčeve zadužbine dočekala je posetioce devetog Čelo festa koji je otvoren u subotu, prijatno rashlađena. I tu smo zatekli jednog zaljubljenika u svoj instrument - violončelo iz 1680. godine koji je slučajno pronašao.
"Probao sam ga, međutim zvučao je kao mrtav orangutan. Trebalo je da prođe dve godine da bih ostvario ovaj zvuk, kapriciozno se ponaša, ali za mene je ono pravi izazov", rekao je Gavriel Lipkind, violončelista.
Gavriel Lipkind, izraelski violončelista virtuoz i umetnik koji neretko svojim sviranjem dirne publiku do suza, i tokom svog prvog nastupa u Beogradu, uz saradnju gudačkog orkestra Dušan Skovran, pokazao je da su laskavi epiteti koji ga prate sasvim opravdani.
Svira se ovih dana, odnosno noći i na Kalemegdanu u okviru BELEF-a. Grupa Negativ već 13 godina je primamljiv mamac za dobro raspoložene posetioce. Još uvek mladi, a sluša ih već druga generacija tinejdžera.
Jedno je sigurno, iako stalno slušamo o krizi i siromaštvu, nema krize festivala i što je najvažnije - baš su dobri.
