Izvor: Blic, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čardak na hrastu za uživanje
NEGOTIN - Na stoletnom hrastu, na vrhu brda Badnjevo, odakle puca pogled na Negotinsku niziju sve do Hidrocentrale „Đerdapa dva", Miroslav Aleksandrović, privatni preduzetnik iz Negotina, napravio je kućicu od drveta. Kuća je podesna za stanovanje i ima krov, balkon i prozore.
Iako ne veća od dvadesetak kvadrata, Aleksićeva brvnarica dovoljno je velika da se u njoj smesti vlasnik i svako ko poželi da mu dođe u goste, uz pomoć sedam metara visokih merdevina. Na ugaonoj garnituri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u dnevnoj sobi udobno se može smestiti desetak (ne besnih) gostiju, koji mogu i prespavati u spavaćem odeljku, na ležajima na tri nivoa. Do gornjih ležajeva stiže se preko stepenaste grane hrasta koja je ostala unutar kućice, kompletno načinjene od drveta.
- U žovotu sam izgradio pet kuća. Na početku šeste decenije života, odlučio sam da na hrastu, ovde na brdu Badnjevo, napravim i šestu za svoju dušu. Izabrao sam hrast zato što je to dugovečno drvo. Prvo sam osmislio kako će izgledati, a zatim sam bez ikakve mehanizacije, uz pomoć konopaca izgradio svoj čardak ni na nebu ni na zemlji. Počeo sam u februaru, a završio ovih dana - ponosno kaže Miroslav Aleksandrović na „svečanom otvaranju", na kojem su mu gosti bili planinari iz negotinskog društva „Deli Jovan".
Za Miroslava Badnjevo je najlepše mesto na svetu. Pogotovu u jesen kada se od sočnih plodova, voćke i loza poviju do zemlje, a tokom noći Negotin u niziji zasvetli kao novogodišnja jelka. Miroslav, kako sam kaže, želi da u prirodi upije savršenu harmoniju i da u njoj uživa.
- Doživeo svoju poslovnu, možda i finansijsku kulminaciju i vreme je da sada vreme da malo prikočim. To i jeste suština života i postojanja. Uživam u svakom trenutku koji ovde proveden i želim da ga podelim sa svojim prijateljima - objašnjava Miroslav.
Kao pravi domaćini, Miroslav i njegova supruga Jovanka priredili su svojim gostima doživljaj za pamćenje. U podnožju kućice, u krugu logorske vatre, na panjevima koji su poslužili kao stolovi i stolice izneli su posluženje za svačiji ukus. Raspoloženje gostiju je svojom gitarom za tili čas podigao je Petar Kotorčević.
- Miroslav nas je kao i mnogo puta do sada iznenadio i oduševio. Sada je dokazao da je poseban i da ima svoje velike vizije i ideje - poručio je Nikola Plavšić, načelnik planinarskog društva „Deli Jovan".
Unuka Ana podržala dedu
Kada je Miroslav prošle zime počeo da gradi kućicu na drvetu, članovi porodice su sumnjičavo pratili njegove aktivnosti.
- Svi su me pitali šta će mi ovo? Jedina osoba koja me od početka savršeno razumela i koja deli moje oduševljenje ovim svetom je moja četvorogodišnja unuka Ana - ponosno kaže deda Miroslav.
