Izvor: Politika, 09.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čamcem u operu, autobusom iz opere
Opera u Kopenhagenu otvorena je u januaru 2005. godine u prisustvu donatora, danskog premijera i danske kraljice Margarete II
ARHITEKTURA
Tri sata pre početka večernje predstave, čamci javnog gradskog prevoza Kopenhagena učestalo plove morskim kanalom ka Operi, koja svetli u tami na obali ostrva Holmen, preko puta centra grada. U čamcu kojim sam ja pošla, putovala je i veća grupa lokalne publike, većinom u uzdržanoj večernjoj odeći, poneko i noseći buket cveća. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nekoliko minuta kasnije, iskrcali smo se na drvenom doku ispred nove, moderne zgrade, postavljene na sam rub kanala, na lokaciji koja je sa krajem hladnog rata izgubila raniju vojnu namenu i zauzeta za gradski prostor namenjen kulturi.
S druge strane glavnog ulaza, stizala je publika sa stanice gradskog autobusa broj 66 i nekoliko grupa koje su tu ostavljala taksi vozila. Nisam videla nijedno privatno vozilo, kao ni službena vozila, niti parking uz Operu, jer je čitav prostor oko zgrade koncipiran kao pešački javni prostor jednog trga na vodi.
Kada je već u zgradi, svaki posetilac se nađe u središtu velikog, svetlog i otvorenog ("demokratskog") foajea, koji se razvija po čitavoj visini objekta na nekoliko nivoa. U prostoru između auditorijuma, koji je obložen panelima javorovog drveta toniranim u tople narandžaste tonove, zbog kojih se zgrada popularno naziva "bundeva", i stepeništa i galerija foajea, svetluca umetnička instalacija – lopte tri kristalna lustera – dansko-islandskog umetnika Olafura Eliasona. Publika uglavnom ostavlja kapute na vešalicama u otvorenoj garderobi bez čuvara, potvrda i brojeva, a oni koji zbog skupe odeće to hoće ili moraju koriste obezbeđenu garderobu. Svi barovi, restorani i, uopšte, svi prostori foajea, otvoreni su za sve, kako za one sa najjeftinijom tako i za one sa najskupljom kartom, bez ikakve segregacije publike.
Pred predstavu, služe se pića i "brza" večera – sendvič-snek-stajanje, aluminijumske porcije na pultovima ili na kolenima onih koji sede na klupama – ili meniji u dva restorana. Na svim nivoima u blizini ulaza u auditorijum smešteni su toaleti, u čijem predprostoru publika može da se posluži hladnom vodom iz automata sa plastičnim čašama. Pušenje je dozvoljeno na mestu sa kojeg se najbolje sagledava panorama Kopenhagena, na terasi restorana na vrhu foajea, gde su po obodu postavljene pepeljare, jednostavno dizajnirane cilindrične posude napunjene peskom.
U parteru se čitav zid sale otvara prema foajeu, a na balkone i galerije auditorijuma ulazi se preko niza mostova. U sali ne vidim kraljevsku ložu, tek šest praznih stolica sa grbom na naslonu, na prvoj galeriji blizu pozornice sa leve strane, koje su provizorno, konopcem, odvojene od ostalih sedišta. I u sali, ponovo, imam osećaj potpune otvorenosti i nesegregiranosti prostora i publike. Za sve koji, kao ni ja ne razumeju jezik na kojem se peva opera, u ovom slučaju danska opera "Maskarada", iznad scene postavljen je elektronski uređaj za titlovanje na engleskom jeziku. Produkcija, scenografija, kostimi, način kretanja na sceni i čitava predstava su savremeni, iako je sama opera praizvedena pre tačno sto godina. Posle predstave, užurbanost kod garderobe i brzi hod ka autobuskoj stanici gde već čeka nekoliko autobusa. Publika je raspoložena i s osmehom na licu vraća se gradskim prevozom.
Opera u Kopenhagenu (Det Kongelige Teater, Operaen Holmen) izgrađena je iz donacije privatne Fondacije A. P. Møller&Chastine Mc-Kinney Møller državi Danskoj (iako je, kao donacija, čitava suma odbijena od poreza pa je, stoga, vlada, uz saglasnost Parlamenta, zapravo, kupila zgradu). Projektovao ju je Hening Larsen, danski arhitekta međunarodne reputacije, uz povremene intervencije investitora, koji je zahtevao solidnost i trajnost svih upotrebljenih materijala. Opera je otvorena u januaru 2005. godine u prisustvu donatora, danskog premijera i danske kraljice Margarete II. Kapacitet auditorijuma opere je oko 1.500 sedišta, zona scene se sastoji od šest povezanih pozornica, pored kojih postoji i mala scena sa oko 200 sedišta za publiku, površina čitave zgrade, koja ima oko hiljadu soba na 14 spratova (od kojih pet podzemnih), je oko 41.000 m2, a ukupni troškovi su iznosili oko 2,5 milijarde danskih kruna (ili oko 335,5 miliona evra). Ambiciozna postavka same zgrade zahtevala je njeno jednako ambiciozno lociranje u gradu Kopenhagenu.
Izabrana lokacija, na strateškom mestu gde do izgradnje Opere nikada nije bilo druge funkcije osim vojne, ne samo da je u čitavoj istoriji grada predstavljala mesto moći, već je i novoj nameni dala mesto u simboličkom poretku moći. U tom smislu se može čitati i precizno pozicioniranje Opere na ostrvu Holmen, u osi sa Mermernom crkvom i oktagonalnim trgom zimske kraljevske rezidencije Amalienborg u istorijskom centru grada na drugoj strani kanala. Arhitektura nove zgrade, "konzervativno" moderna, stroge simetrije i izražene monumentalnosti, podcrtava upravo ovakvo simboličko i realno prostorno postavljanje objekta.
Navedeni podaci govore o značaju, obimu i ceni poduhvata izgradnje nove kopenhagenške opere, koja je jedna od najmodernijih i tehnički najopremljenijih zgrada te vrste u svetu. Ono što se, međutim, iz ovih podataka ne može pročitati, jeste način na koji ova zgrada funkcioniše kao javni prostor, a što je, čini se, njen najveći kvalitet. Uprkos činjenici da je građena kao privatna donacija po naručenom projektu, bez konkursa, i uprkos strogom pozicioniranju u osi moći, Opera u Kopenhagenu se po načinu korišćenja prostora postavlja kao javni i otvoreni prostor grada. Opera je otvorena i za one bez unapred rezervisane karte, koji na dan kada se održava predstava, tačno u dva popodne, mogu da stanu u red na biletarnici Kraljevskog pozorišta na glavnom gradskom trgu i kupe karte različitih cena, uključujući i one za stajanje, koje su tu ostavljene za to veče, upravo za slučajne turiste, čak i kada je predstava rasprodata.
Ljiljana Blagojević
[objavljeno: 09.06.2007.]
