Izvor: Politika, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čačani se uzdaju u nebo i u vladu
Žitelji pet opština ovog kraja nestrpljivo čekaju kišu da napuni vodotokove i nadaju se da će država pokrenuti gradnju brane na Rzavu
Čačak – Avgusta 2003. godine, upravni odbor JP "Rzav" odlučio je da, zbog uzastopno sušnih sedmica, smanji isporuke vode korisnicima iz pet opština, ali je iste večeri pala obilna kiša i takvo rešenje učinila nepotrebnim. Naše ljude ista sreća ne pogađa dva puta, pa je prva sledeća suša, evo ova, prepolovila proizvodnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pijaće vode u sistemu i presahla slavine u Arilju, Požegi, Lučanima, Čačku i Gornjem Milanovcu.
Ograničenja potrošnje, naizmenično isključivanje rezervoara na kotama po selima i povremene nestašice na višim spratovima u gradu traju već dve sedmice. Najsuvlji dan za opštinu Čačak bio je četvrtak, 30. avgust, kada je iz "Rzava" stizalo tek 210 litara, iz bunara pored Zapadne Morave sledećih 120, ali je za uobičajene potrebe nedostajalo još 120 litara u sekundi. U toku noći, međutim, prilike su se nešto popravile, pa je juče novinarima Zoran Pantović, direktor JP "Vodovod" u Čačku, izjavio:
– Trenutno svi podsistemi imaju dovoljno vode, kao i sve visinske zone. To se jedino ne odnosi na podsistem u Preljini, gde je treća visinska zona u jutarnjim satima dobila vodu, dok naše ekipe na terenu nastoje da osposobe i distribuciju vode za drugu zonu.
Visoka svest građana
I dalje, razume se, važe prethodnih dana uvedene zabrane upotrebe pijaće vode za zalivanje povrtnjaka i bašta, pranje automobila, a ograničenjem potrošnje obuhvaćeno je i pet fabrika u gradu. O poštovanju vanrednog stanja staraju se komunalni inspektori koji su, sada radeći u dve smene, došli do zanimljivih saznanja.
– Iznenadila nas je visoka svest građana u ovakvim okolnostima, pa nismo podneli nijednu prekršajnu prijavu. Napisano je, doduše, 16 zapisnika u slučajevima gde su ljudi otkriveni da rasipaju vodu, ali su svi odreda prekinuli, izvinili se i pravdali da nisu znali za ograničenje. Sada se pokazalo da u gradu, takođe, postoji mnogo alternativnih izvora za tehničku vodu, recimo na teniskim terenima ili na fudbalskom stadionu Remonta – kazao je na konferenciji za novinare Josip Šelović, načelnik Uprave za inspekcijske poslove u Čačku.
Čekajući da se nebo umilostivi i pošalje kišu, ljudi koji vode komunalni život u ovim mestima pokušavali su na više načina da obezbede veći dotok. Tako je od Ministarstva poljoprivrede zahtevano da se zakonski biološki minimum reke Rzav smanji sa 700 na 500 litara u sekundi, a razlika od 200 litara preradi za potrebe stanovništva. Ministarstvo je, međutim, prošlog utorka odgovorilo da nema ni zakonskih osnova za takvu odluku.
Sledeće zasedanje sa istim problemom na stolu održano je u četvrtak, 30. avgusta, takođe u prestonici. Tada su deputati iz pet rečenih opština, na sastanku sa ministrima za infrastrukturu, poljoprivredu i energetiku, i čelnicima Direkcije za vode i JP "Rzav", obnovili zahtev da se gradi brana na Rzavu koja bi prolećne planinske vode čuvala za sušne dane.
– Svi resorni ministri saglasni su da se što pre počne sa gradnjom brane "Svračkovo". Po osnovnoj zamisli, nosilac posla bilo bi Ministarstvo za infrastrukturu, sredstvima iz NIP-a. Kao korisnici istog vodosistema pridružile bi nam se opštine Topola, Aranđelovac i Mladenovac. Odlučeno je da ovo pitanje bude razmatrano već na prvoj narednoj sednici Vlade Srbije – rekao je juče na zajedničkoj konferenciji Velimir Stanojević, predsednik opštine Čačak.
Priča o brani
Priča o brani "Svračkovo" postoji od prvog dana gradnje sistema "Rzav", ali utihne kad vode ima dovoljno. Bila je pomenuta za vreme prethodne suše (avgust 2003) pa opet skrajnuta, ali se više ne može izbeći. Šta je to što neizbežnim čini podizanje ustave koja bi čuvala 25 miliona kubika vode, čija bi gradnja trajala četiri godine i koštala 70 miliona evra?
Izgradnju "Rzava" ortački su, 19. jula 1987. godine, počele opštine Čačak, Gornji Milanovac, Požega, Lučani i Arilje. U to doba bio je najveći vodosistem u gradnji u SFRJ i rešenje za idući vek. Podizanje je koštalo 201 milion maraka i probni rad je počeo 14. juna 1993. godine.
Podignuta je i fabrika za preradu rzavske vode, u Kliku kod Arilja, kapaciteta 1.200 litara u sekundi, i položen cevovod ukupne dužine 76.096 metara. Najveća razdaljina između prve i poslednje tačke, vodozahvata u Ševelju i Gornjeg Milanovca, duža je od 60 kilometara.
Voda se sa Rzava uzima na privremenom zahvatu kod Arilja, na mestu zvanom Ševelj, gde postoji bujičarska pregrada visoka 11,85 metara, građena posle Drugog svetskog rata. Kapacitet tog vodozahvata je tek 650 litara u sekundi i zbog toga je u osnovnoj zamisli bilo predviđeno da se odmah, što pre, kad se bude moglo ili moralo kao sad, gradi brana u selu Svračkovo, 5,7 kilometara uzvodno od Ševelja. To bi omogućilo da se uz pomoć turbina dobija struja i istovremeno obezbedi besprekorna pijaća voda za drugu fazu sistema, sa zamišljenim isporukama od 2.300 litara u sekundi.
Pravu vrednost vode, cenom potcenjene i često neplaćene, Čačani su osetili tek ovih dana, ostavši bez nje. Sad se uzdaju u prvu kišu i u vladu. I imaju dobar polaz za nadu, jer su svi projekti za gradnju brane "Svračkovo" već urađeni, spakovani u čak 62 knjige i čekaju da neko odobri pregrađivanje planinske bujičarke koja nosi vrhunsku vodu, možda najbolju u Srbiji.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 01.09.2007.]
