Izvor: Večernje novosti, 28.Jun.2014, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čačak: Jedan beleg za četiri vere

VeliČina jednog naroda ogleda se i u tome koliko i na koji način poštuju junake koji su izginuli za njihovu i slobodu svojih potomaka, a pri tom ne zaboravljajući i poštujući i neprijateljske žrtve. Tu veličinu Čačani su pokazali još 1934. godine, kada je na ovdašnjem gradskom groblju sagrađena Spomen-kosturnica poginulim ratnicima 1912-1918, u kojoj zajednički počiva 914 srpskih i vojnika Centralnih sila, a iznad njihove večne kuće podignuta je piramida sa obeležjima pravoslavne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << katoličke, mojsijevske i muhamedanske veroispovesti. Ovaj kameni beleg, koji je proglašen za nacionalno kulturno dobro svrstano u red posebnih obeležja srpske istorije, predstavlja jedinstveni spomenik na svetu, koji je još poznat i pod imenom „Spomenik četiri vere“. O tome kako je nastala ideja o podizanju ovog obeležja svedoči istoričar Teodosije Vukosavljević u svom radu u šestom „Zborniku“ Narodnog muzeja u Čačku, objavljenom 1976. godine. Između dva svetska rata Čačanke, predvođene učiteljicom Milicom Obradović, osnovale suu oktobru 1928. godine žensku sekciju „Udruženja rezervnih oficira i ratnika“ - FIDAK. Njihova uloga bila je da zbrinjavaju preživele ratnike i članove njihovih porodica, da uređuju vojnička groblja, proslavljaju datume vezane za Prvi svetski rat. Sekcija je posebnu pažnju posvetila pronalaženju grobova vojnika obeju zaraćenih strana, izginulih u širem regionu čačanskog kraja u ratovima od 1912-1918. i prenosu njihovih posmrtnih ostataka u zajedničku spomen-kosturnicu. U nju su iz pomenutih kripti, uz Betovenov „Posmrtni marš“, preneti i položeni posmrtni ostaci 652 srpska ratnika iz čačanskog (109), rudničkog (96) i svih drugih okruga Srbije, čiji se život ugasio na ovom području. U istu večnu kuću sahranjena su 262 vojnika Centralnih sila: iz Češke (65), Ugarske (61), Austrije (33), Slovenije (14), Hrvatske (20), BiH (19), Vojvodine (9), zatim ukupno 26 vojnika iz Nemačke, Bugarske, Italije, Moravske, Galicije i Bukovine, dok za još 15, koji takođe počivaju tu, nema tragova o poreklu - zapisao je istoričar.OTKRIVEN PRED ATENTAT Spomenik je otkrio kraljev izaslanik Oskar Časka, 23. septembra 1934, uz prisustvo predstavnika poslanstava Francuske, Engleske, Belgije, Italije, Nemačke, Bugarske, Rumunije i Turske, kao i sveštenika sve četiri vere. Samo 16 dana kasnije izvršen je atentat u Marseju u kome je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević. Projektant spomen-obeležja bio je čačanski inženjer Isidor Janjić, a iznad kosturnice podignuta je piramida od kamena „plavi tok“, koju je isklesao ovdašnji kamenorezac Frančesko Berbelja. Na svakoj od strana postavljen je po jedan verski simbol od jablaničkog granita: pravoslavni krst, katolički krst, islamski polumesec i jevrejska šestokraka zvezda. Početkom Drugog svetskog rata, govore istorijski podaci, nemačka uprava u okupiranom Čačku, naredila je Berbelji da sa piramide ukloni polumesec i Davidovu zvezdu, pa su na mestima tih oznaka ostale samo konture. Tako je bilo sve do 2007. godine, kada je beogradska slikarka Irena Kelečević u sastavu svog rada „Senke prošlosti“ s kojim je učestvovala na 24. Memorijalu Nadežde Petrović, obnovila oba znaka, vrativši spomeniku prvotni izgled. Ovaj čin podelio je stručnu javnost, ne samo u Čačku. Naime, mnogi zameraju Zavodu za zaštitu spomenika što je dozvolio da se načine bilo kakve izmene na kamenom belegu, odnosno mišljenja su da je trebalo sačuvati izvorni izgled spomenika, to jest onakav kakav je bio kada je postao zaštićen, jer je on svedok istorijskih dešavanja. - To je bio događaj koji su načinili oni koji se priklanjaju nekim globalističkim idejama. Ova spomen kosturnica nije spomenik verama palih junaka, već spomenik posvećen izginulim borcima u ratu. I na takav način bi trebalo gajiti memorijal - rekao nam je istoričar Narodnog muzeja u Čačku Radivoje Bojović. - U skorašnje vreme na spomeniku se okupljaju uglavnom sveštenici četiri vere, i to za razne datume. Smatram da je ovo mesto gde treba da se okupljaju vojni izaslanici zemalja, čiji vojnici ovde počivaju, a pravi datum bi bio Dan primirja. NA DVA GROBLjA Izginuli i pomrli učesnici balkanskih i Prvog svetskog rata na području Čačka bili su sahranjivani na dva mesta. Srbi na svom vojničkom groblju, u sastavu gradskog, a vojnici Centralnih sila na „švapskom počivalištu“ u blizini bolnice, gde im je bio podignut mermerni spomenik sa epitafom: „Umro je svaki za svoju otadžbinu“ - zabeležio je Vukosavljević.

Nastavak na Večernje novosti...