Izvor: Blic, 29.Dec.2017, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČUDNI SLUČAJ "ALEČKOVIĆ" Pet pitanja o odvedenoj devojčici koja su još bez odgovora

Traumatična priča o oduzimanju deteta hraniteljki i poznatoj psihološkinji Mili Alečković i njenom suprugu nije dobila svoj epilog, iako su nadležni posle nedelju dana ćutanja otkrili koji su razlozi za izmeštanje devojčice iz hraniteljske porodice Alečković.

Iako je ministar za socijalni rad Zoran Đorđević objavio da je devojčica bila zapuštena, imala šugu, i da porodica nije sarađivala sa socijalni radnicima, ostalo je još pitanja na koje socijalni radnici duguju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovore javnosti. Pre svega na to kako je uopšte došlo do ove situacije i kako je Mila Alečković uopšte mogla da bude određena za hranitelja, s obzirom na veoma bizarne izjave i stavove koje je iznosila tokom celog slučaja, a koje je apsolutno diskvalifikuju za osetljivu ulogu hranitelja?

Ali, pođimo redom.

Kako je sve počelo? Pre desetak dana u stan Mile Alečković i njenog supruga ušla su sedmorica radnika Centra za socijalni rad u Obrenovcu i Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, kako bi iz te hraniteljske porodice izmestili osmogodišnju devojčicu sa Kosova i Metohije. Kako je naknadno saopšteno, dete je odmah zbrinuto u drugoj hraniteljskoj porodici. Poznata psihološkinja i nadleženi ministar Zoran Đorđević imaju oprečne verzije ovog događaja.

Šta tvrdi Mila Alečković?

Alečković tvrdi da su se ona i suprug o devojčici brinuli sa puno ljubavi i da im je "devojčica oteta", kao i da nisu ispoštovane procedure neophodne pri izlasku deteta iz hraniteljske porodice.

S druge strane, Mila Alečković je u svoju odbranu iznela niz spornih izjava koje i laicima ukazuju na to da nije pogodna za ulogu hranitelja. Kazala je da je:

Navodi iz izveštaja socijalnih radnika

Posle nedelju dana tišine, od nadležnih se oglasio ministar Đorđević koji je "Blicu" pročitao deo zvaničnog izveštaja socijalnih radnika. Kako je rekao, devojčica je imala šugu i bila zapuštena, hranitelji nisu hteli da prime posete socijalnih radnika, nisu se pridržavali popunjavanja sveske hraniteljstva i predstavljali su se kao usvojitelji.

Mila Alečković i njen muž su zabranjivali razgovor deteta i socijalnih radnika nasamo, ali i kontakt devojčice sa braćom i sestrama. U izveštaju je navedeno da su Alečković i njen suprug dozvolili da se u školi za nju prikuplja stara odeća i novac za ekskurziju, iako od države dobijaju novac za ove potrebe.

Ćutanje nadležnih bacilo sumnju na slučaj

Kada se podvuče crta, sada svako može da veruje u ono što želi, ali je jedna činjenica neoboriva - interes deteta nije ispoštovan u punoj meri.

Za to su pre svih odgovorni nadležni u Centru za socijalni rad koji su do sada nisu oglasili. Njihovo ćutanje samo je produbilo sumnju koja je bačena na slučaj a posebno nakon brojnih zastrašujućih optužbi koje je javno iznosila hraniteljka i poznata psihološkinja. Zbog ovakovog stava, nadležne institucije su same dozvolile da njihova odluka (koji je u ovom slučaju najverovatnije u potpunosti ispravna) budu dovedena u pitanje ali, što je još gore, da se dodatno umanji poverenje u ovu važnu instituciju.

Zbog toga je neophodno da javnost dobije odgovoore na sledeća pitanja:

1. Da li su socijalni radnici imali rešenje za odvođenje deteta ili ne?

Zastupnica hraniteljke navela da je "devojčica odvedena uplakana, bez ikakvog papira i prethodne najave". Navodno je nakon toga otišla u Centar za socijalni rad u Obrenovcu i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd i tražila im pismeno rešenje o odvođenju deteta, ali su joj rekli da ono ne postoji, što po zakonu nije moguće osim u izuzetnim okolnostima. Usmeno su joj, kako je rekla Alečkovićeva, saopštili da dete mogu da odvedu i bez pismenog rešenja.

Međutim, tako nešto je moguće samo u slučaju kada se proceni da je dete u životnoj opasnosti. Ukoliko nije bilo rešenja - da li je dete bilo životno ugroženo i kako je došlo do tako ekstremne situacije? Ukoliko nije bilo životno ugroženo - da li je centar prekršio pravila oduzimanja?

2. Zašto radnici Centra nisu ranije primetili da je dete zanemareno i zašto nisu odmah reagovali?

Kako stoji u Pravilniku o hraniteljstvu, procena opšte podobnosti hranitelja izvodi se na svake dve godine, a savetnik za hraniteljstvo prati uslove u kojima dete živi bar jednom mesečno. U periodu prilagođavanja to radi čak jednom nedeljno.

Savetnik je takođe dužan da razgovara sa hraniteljima, kao i nasamo sa detetom, na šta oni doduše, po rečima Đorđevića, nisu pristajali. Ovde nije jasno da li su se tako ponašali od momenta preuzimanja deteta ili samo u poslednje vreme. Kako je oduzimanje urađeno na drastičan način, da li to znači da je takva situacija trajala a da niko nije reagovao?

3. Koji su razlozi za oduzimanje deteta?

Ovo pitanje delom zalazi u polje zaštite podataka maloletniku, ali u situaciji kada bivša hraniteljka javno iznosi tvrdnje o kidnapovanju i otkriva identitet nove hraniteljke (uz optužbe da je alkoholičarka), a time i lokaciju na kojoj je devojčica (niko do sada nije demantovao ni ove navode), javnost je dužna da sazna šta se u ovom slučaju zapravo dogodilo. Da li je bilo propusta, ko je za njih odgovoran, da li će bivši hranitelji snositi neke pravne posledice u slučaju da je postojalo zanemarivanje...

4. Zašto je dete odvedeno na silu u traumatičnim okolnostima?

Oduzimanje i premeštaj je bila još jedna trauma za osmogodišnju devojčicu koja je dve godine ranije preživela izmeštanje od biološke porodice. I tu nije reč o njenoj emotivnoj povezanosti sa hraniteljima (o čemu ne može da sudimo), već o načinu na kojoj odvedena iz stana Alečkovićeve. Kako je ova pishološkinja ispričala, devojčica je vrišteći i klečeći molila da je ne odvode. Nije poznato zašto stručnjaci iz Centra za socijalni rad prethodno nisu pripremili dete za ovakav potez, što je normalna praksa. Nakon izmeštanja, traumatizovano dete odmah je prebačeno u drugu hraniteljsku porodicu. Zašto tako brzo, bez ikakvog procesa prilagođavanja, ni ministar Đorđević ni nadležne službe za socijalni rad nisu saopštili.

5. I na kraju pitanje koje se odnosi na Milu Alečković i njenog supruga - po kojim kriterijumima su oni uopšte određeni za hranitelje?

Mila Alečković je posle oduzimanja deteta održala konferenciju za štampu na kojoj je iznela veoma teške reči na račun socijalnih radnika, optuživši ih čak da su dete "oteli da ga prodaju". Ona je još tvrdila i da je devojčica "vidovita" i iznela niz, u najmanje ruku, zabrinjavajućih izjava. Takođe je i menjala izjave - prvi je tvrdila da od socijalnih radnika nije dobila papir s odlukom o oduzimanju deteta, da bi kasnije tvrdila da je odbila da ga primi.

Ona je takođe iznela i salvu uvreda na račun ministra Đorđevića (da ne zna da je škola državna jer "nije iz Beograda", socijalnih radnika, zatim nove hraniteljke, koju je nazvala "alkoholičarkom"...). U reagovanju na izjave ministra je navela i da službenici koji su bili uključeni u oduzimanje deteta "komuniciraju sa komercijalnom kompanijom za prodaju dece iz majčinog stomaka", kao i da je to ministrov "stručni tim otmičara", navodeći njihova imena i prezimena, i da niko od njih nema decu...

Imajući sve ovo u vidu, javnost bi morala da bude obaveštena od strane Centra za socijalni rad da li su Mila Alečković i njen suprug prošli sve procene podobnosti (koje bi prethodno trebalo da sprovedu nadležne socijalne službe), kao i programe edukacije i savladavanja pravilnika o hraniteljstvu?

I da odgovore na najvažnije pitanje - kako su baš oni odabrani za hranitelje devojčice sa izuzetno teškom životnom pričom?

Nastavak na Blic...