Izvor: Kurir, 26.Sep.2010, 08:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CRNO-BELO-GORCI

BEOGRAD - Crnogorci, marš iz Srbije! Ovo je sa naslovne strane prošlonedeljnog Kurira poručio glumac Bogoljub Mitić zvani Đoša. Dojadilo mu, kaže, da Crnogorci vedre i oblače životima Srba - u Srbiji

BEOGRAD - Crnogorci, marš iz Srbije!

Ovo je sa naslovne strane prošlonedeljnog Kurira poručio glumac Bogoljub Mitić zvani Đoša. Dojadilo mu, kaže, da Crnogorci vedre i oblače životima Srba - u Srbiji.

Nikad nijedna tema u Kuriru nije izazvao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << toliko komentara na našem internet sajtu kao ova. Prvog dana - 562 komentara čitalaca, drugog - 575. Prolila se žuč: većini smetaju, kao i Đoši, Crnogorci, pa se slažu s njim. Javljaju se i Crnogorci, drčni kakvi jesu, poručuju „dođite, oćerajte nas“. Trećeg dana se javlja bokser Janjušević, Crnogorac, poručuje Đoši da će mu „uši svezati u mašnu ako ga sretne“.

I tako se nastavlja. Od komentara može knjiga da se napiše. „Crnogorci se drže zajedno, sva direktorska mesta zauzeše.“ Pa „upropastili su Srbiju“, ili „napolje sa crnogorskim studentima, zbog njih naša deca ne mogu da uče“. Crnogorci nude adrese u Beogradu na kojima žive. „Ajde, dođi, čekam te!“, galami jedan preko tastature.

Odakle ovoliko zle krvi između dva bratska naroda (ili dva dela istog naroda, zavisi kako ko to doživljava)? Jesu li Crnogorci stvarno „krivi“ za to za šta ih optužuju? Ima li istine u izjavama da oni „parazitiraju“ na radu Srba (Srba iz Srbije)? Ima li istine u rečima Crnogoraca da „nisu oni krivi što su pametni i usp(j)ešni“?

Nećemo o tome da sudimo. Umesto toga, prisetimo se ko su ti famozni Crnogorci koji su toliko uticali na prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije. I dobri i loši momci.

Za neke heroji, za neke zločinci

Najznačajnije ličnosti u istoriji jednog naroda su one od kojih se računa vreme. Tako i mi imamo ono „pre Slobe“ i „posle Slobe“. Mišljenja o učinku ovog Vasojevića, sina Svetozara Miloševića iz sela Uvač kod Lijeve Rijeke (između Kolašina i Andrijevice u Crnoj Gori), blago rečeno, podeljena su. Dok jedni kažu da je Sloba srpski heroj, drugi tvrde da je reč o velikom zlikovcu. Dok je za jedne „Srbenda“, za druge je „komunjara“.Svako ima svoje mišljenje o Slobi Miloševiću.

Radovan Karadžić, „ratni zločinac“ ili „heroj Srba“, u zavisnosti od toga koga pitate za mišljenje, rođen je u selu Petnjici, usred Crne Gore, u čuvenom bratstvu Drobnjaka. Psihijatar, pesnik, političar, guslar, Dragan David Dabić, a danas haški pritvorenik i optuženi za zločin u Srebrenici, Radovan je jednako pominjan među tvrdim nacionalistima, kojima je neka vrsta uzora, i ultraliberalima, kojima je simbol sveg zla ovog sveta.

Njega svi vole

Ako oko svih ovih gore i dole i ima nekakvih nedoumica, Dušan - „Dulence“ Vujošević je najomiljeniji Crnogorac u Srbiji i teško da bi ga bilo ko, pa i sam Đoša, isterao napolje. Ovaj košarkaški trener je sa Partizanom, timom sa smešnim budžetom (za evropske prilike), napravio osam vezanih titula šampiona države i u svojoj poslednjoj sezoni uradio nemoguće: otišao na fajnal for Evrolige.

Zahvaljujući ovome postao je neka vrsta živog idola navijača Partizana, a jedan je od retkih prema kojem čak i navijači Crvene zvezde ne skrivaju poštovanje.

Oni su pravili istoriju Srbije

Bez ovih Crnogoraca Srbija ne bi bila ono što je danas. Da li bi bila bolja ili lošija, neka proceni svako za sebe. Ali sigurno je da će oni biti prisutni u svim istorijama Srbije, ma ko i ma kada ih pisao.

Vuk Stefanović Karadžić, čovek kojeg je Đoša u nastupu besa proterao iz Srbije, poznat je i van granica naše zemlje kao reformator srpskog jezika, pisac prvog rečnika našeg jezika i sakupljač narodnih umotvorina, a najviše po uvođenju pravila „piši kao što govoriš„ ili „jedno slovo za jedan glas“. Visoko su ga cenili i velikani svetske istorije, kao što su filolog Jakob Grim, pesnik Johan Volfgang Gete i istoričar Leopold fon Ranke.

Karađorđe Petrović je otac moderne Srbije i osnivač kraljevske dinastije Karađorđevića. Otomanska imperija je već bila na izmaku snaga kada je ovaj kršni Vasojević (po poreklu) organizovao i u život sproveo Prvi srpski ustanak 1804. godine, kojim je najavljen kraj srpskog ropstva pod Turcima. Osim po ustanku, Karađorđa pamte i po prekoj naravi: svoju ženu Jelenu je oteo, a kasnije ubio oca i rođenog brata.

Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenovića, završio je ono što je Karađorđe (čiji je bio kum i čije je ubistvo organizovao) započeo. Učesnik Prvog srpskog ustanka i predvodnik Drugog srpskog ustanka 1815. godine bio je knez Srbije 1815-1839. i 1858-1860. Vladao je autokratski, a tokom vladavine postao je i jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Možda i najznačajnija ličnost u XX veku na ovim prostorima bio je Aleksandar Karađorđević - Aleksandar Ujedinitelj, prvi kralj Jugoslavije, u narodu je bio poznat i kao „Crnogorčina“, zahvaljujući činjenici da je rođen i odrastao na Cetinju, kod dede, kralja Crne Gore Nikole Petrovića, uz kumstvo ruskog cara Nikolaja II Romanova.

S one strane zakona

Na kraju, treba pomenuti i one Crnogorce koji daju smisao predrasudama „svi Crnogorci su kriminalci“ i „svi kriminalci su Crnogorci“.

ŽELJKO RAŽNATOVIĆ ARKAN, poznat kao vođa „Arkanovih tigrova“, ali i kao vođa Delija, pa i kao muž estradne zvezde Svetlane Veličković (kasnije Ražnatović), iskusio je na svojoj koži sve „čari“ crnogorskog tradicionalnog vaspitanja. Njegov otac Veljko, crnogorski partizan, oficir JNA, redovno ga je tukao: „Nije me tukao u klasičnom smislu te reči - prosto bi me uzeo i tresnuo o patos“, prisećao se Arkan.

DARKO ŠARIĆ, „balkanski narko-kralj“, kako ga sad nazivaju mnogi mediji, poslužio je mnogima kao „dokaz“ da su Crnogorci „po prirodi mafijaši“. Organizator velikog lanca šverca narkotika počeo je karijeru kao sitan lopov u rodnim Pljevljima, na severu Crne Gore.

Pored ove trojice, i mnogi drugi Crnogorci ostavili su svoj potpis na „vrućem beogradskom asfaltu“ (kako su to krstili novinari crne hronike devedesetih). Evo spiska nekih od „bitnijih“:

Rade Ćaldović Ćenta, Goran Vuković Majmun, Đorđe Božović Giška, Ranko Rubežić, Žorž Stanković, Darko Ašanin, Vanja Bokan, Andrija Drašković...

I njima su kor(ij)eni u Crnoj Gori!

Boris Tadić

Otac predsednika Srbije, najveći živi filozof u Srbiji, Ljubo Tadić, iz sela je Smriječno kod Plužina u Crnoj Gori. Predsednik je ove godine, za vreme posete Crnoj Gori, obišao svoje Smriječno, svoju staru porodičnu kuću, groblje i školu u koju je išao njegov otac.

Novak Đoković

Nole nacionale je iz porodice koja je poreklom iz centralne Crne Gore, iz Jasenovog Polja, ispod planine Vojnik. Zapisano je da se Novakov pradeda Neđeljko Đoković 1928. sa porodicom odselio u Metohiju, u selo Voćnjak. Početkom 1951. godine Novakov deda Vladimir seli se iz Metohije u Beograd, gde dobija sina Srđana, Novakovog oca.

Ana Ivanović i Jelena Janković

Obe su Crnogorke poreklom, obe rođene u Beogradu. Da krv nije voda, Jelena dokazuje stupanjem u vezu s proslavljenim crnogorskim vaterpolo reprezentativcem Mlađanom Janovićem.

Nastavak na Kurir...