Izvor: B92, 10.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CRNA GORA I SRBIJA - POGLED U BUDUCNOST IZ EVROPSKOG UGLA
U Beogradu je u subotu odrzana prva sesija okruglog stola "Crna Gora i Srbija - pogled u buducnost iz evropskog ugla" u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Fonda Ljuba Davidovic. U radu okruglog stola ucestvuju brojni strucnjaci iz Srbije i Crne Gore,javlja Radio B92.
Govoreci o skorim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, Branko Milinkovic iz beogradskog Instituta za medjunarodnu politiku i privredu rekao je da u ovoj republici nema dovoljno razvijenog istrazivackog i analitickog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novinarstva koje bi gradjanima obezbedilo sto vise informacija pred izbore. On je istakao je da su i evropski i americki strucnjaci i organizacije izneli dosta primedbi na Zakon o referendumu, posebno u onom delu koji govori o tome kolika je vecina potrebna da bi odluka o referendumu bila legitimna. 'Ne zeleci dalje da ulazim u kritiku Zakona o referendumu ipak bih ukazao na jedan evropski standard koji je, cini mi se, zaboravljen u ovom trenutku. Znam da je praksa ogromnog broja evropskih zemalja takva da se ipak trazi kvalifikovana vecina u ovim pitanjima u kojima se resavaju tako kljucna drzavotvorna pitanja i ustavotvorna pitanja na duzi rok. To nije cvrsta medjunarodno-pravna obaveza, ali jeste jedan narastajuci standard, jedno meko pravo koji zahteva siru opstenarodnu saglasnost prilikom usvajanja i jednu kvalifikovanu vecinu prilikom donosenja takvih odluka', rekao je MIlinkovic.
Milinkovic je istakao i da bi eventualno osamostaljivanje Crne Gore sasvim sigurno potpkopalo regionalnu bezbednost na Balkanu, iako je siguran da rukovodstvo ove republike nema takvu zelju. Generalni sekretar crnogorskog Ministarstva inostranih poslova Igor Luksic izneo je misljenje da odvajanje Crne Gore ne bi negativno uticalo na stabilnost Balkana i naglasio da je najbolje uvaziti realno stanje, a to je da su Srbija i Crna Gora nezavisne i samostalne drzave.
'Na teritoriji koju u Ujedinjenim nacijama zapisuju kao Savezna Republika Jugoslavija danas funkcionise 5 administracija. Funkcionise administracija predvodjena Zoranom Djindjicem, Vlada Srbije, funkcionise Vlada Crne Gore, UNMIK na celu sa Hansom Hakerupom, Vlada Nenada Canka, u zacetku, bojim se, i administacija gospodina Kostunice u Palati federacije i ujos dve-tri zgrade u Beogradu. Takvo je fakticko stanje. Mi u Crnoj Gori smatamo da je najbezbolnije uvaziti realno stanje. Realno stanje je da Srbija i Crna Gora danas funkcionisu kao dve nezavisne drzave', istakao je Luksic. Luksic je rekao i da su crnogorske vlasti i dalje spremne da doradjuju Zakon o referendumu kako bi on bio u skladu sa evropskim standardima. On je istakao i da je protiv toga da na referendumu o drzavnosti Crne Gore ucestvuju njeni drzavljani koji zive u Srbiji, jer u Ustavu Crne Gore pise da o svim pitanjima koja se ticu ove republike, odlucuju gradjani Crne Gore. 'Svi mi u Crnoj Gori imamo prijatelje i rodjake u Beogradu. Ja iskreno da vam kazem, ne bih mogao prihvatiti da neki moji rodjaci koji ovde zive citav svoj zivot, 20, 30, 40 godina, a sticajem okolnosti imaju crnogorsko drzavljanstvo, treba da odluce omojoj sudbini. To je neprihvatljivo. Naprotiv, oni ljudi koji su drzavljani Srbije a zive u CrnojGori, treba da odlucuju o sudbini Crne Gore,jer su svoju sudbinu vezali za drzavu Crnu Goru', rekao je Luksic.
Savetnik jugoslovenskog predsednika Predrag Simic naglasio je da se niko u Srbiji nece protiviti odluci koju donesu gradjani Crne Gore na izborima i referendumu i da ne moze da zamisli da bi neko iz Kragujevca, Krusevca ili Nisa uzeo pusku i otisao u Podgoricu, Niksic ili Budvu da bi nekoga tamo terao da zivi u zajednickoj drzavi. "Prema tome i sve pretpostavke koje bi se bazirale ne toj nekoj velikosrpskoj ideji nemaju nikakve podloge u stvarnosti. Ono sto Srbija zeli jeste da zna kakve su njene polazne osnove, u kojoj drzavi zive, u kom ustavnom sistemu zive, i zele da vise ne odlazu ono sto se silom prilika odlaze vise od 5 meseci a to je ulazak u ozbiljne reforme koje bi trebalo ovu zemlju konacno da uvedu u taj proces kroz koji su vec prosle zemlje Srednje Evrope koje ce vec, za koju godinu kucaju na vrata Evropske unije", naglasio je Simic. Dr Dragan Prlja iz podgorickog Instituta za uporedno pravo rekao je da je u ovom trenutku najvaznije razgovarati o pitanjima kako, kroz koje institucije i na koji nacin uspostaviti kvalitetnu saradnju izmedju Srbije i Crne Gore. On je naglasio da je jedna od izuzetno vaznih tacaka koje spajaju ove dve republike, njihovo opredeljenje da se ukljuce u evropske integracije. "Nemoguce je zaustaviti civilizacijsku evoluciju, ne moze se izbeci esencijalno dostignuce jedne epohe. Pitanje koje se pred nas postavlja jeste samo kada cemo prestati da puzimo u epskoj proslosti i kada cemo se suociti sa obiljem problema koje nam donosi dinamika razvoja modernog sveta. Napustanje dnevno-politickih rasprava prikovanih za kalkulantska pitanja vezana za sitnu dobit moramo za nasu buducnost dkako bismo bili u stanju da se priblizimo civilizajskim dostignicima naseg vremena. Kakoje to rekao dr Luksic na Cetinjskom forumu: 'Nama je neophodna mentalna dekontaminacija, nakon koje bi usledila mentalna tranzicija'", rekao je dr Prlja.
A za onu prakticnu tranziciju bice nam potrebno 10 do 25 godina. Toliko nam je, naime, prema prognozama potrebno za ukljucivanje oko 40 hiljada pravnih akata u nas pravni sistem, sto je neophodan uslov za punopravno clanstvo u Evropskoj uniji. A cak i da smo sad clanovi Evropske unije, pitanje je kako bismo stitili nacionalne interese u procesima integracije u Evropskoj uniji. Taj problem istakla je Maja Kovacevic iz beogradskog Instuta ekonomskih nauka.
'Dosta je tesko zamisliti na koji nacin drzava moze staviti veto ako je nesto u interesu 300 - 350 miliona stanovnika, a da sada mi sa osam ili deset zaustavljamo odredjeni proces ili zaustavljamo usvajanje odredjene odluke. Sustinski, treba imati svest o tome da je rec o toliko sirokoj zajednici, da ucesce u njoj zahteva drzavnu mudrost u pravljenju kompromisa. Mi moramo da budemo svesni da nismo ni blizu pravljenju kompromisa zarad sire zajednice i da bi to mozda bilo jedna od najvaznijih tema, gde bismo mogli da imamo inspiraciju od Evropske unije', rekla je Maja Kovacevic, prenosi Radio B92.
Okrugli sto "Crna Gora i Srbija - pogled u buducnost iz evropskog ugla" nastavlja s radom i u nedelju.
