Izvor: Kurir, 24.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CRKVA OD LJUBAVI
Želeći da na porodičnom imanju počiva njegova pokojna supruga, Mirko Simić na njemu počeo da gradi crkvu, ali nije stigao i da je završi
LOZNICA - Bračni par Slobodanka i Mirko Simić iz Trbosilja, sela podno Cera, delili su zajednički krov punih 40 godina. Velikim trudom sticali su imanje i sve je bilo dobro do 1991. godine, kada je Slobodanka iznenada umrla. Slomljenog srca i u znak velike ljubavi, Mirko je dve godine kasnije krenuo da zida crkvu Slobodanki u spomen. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Sledećih 10 godina gradnja je odmicala, ali je Mirko 2003. godine pao u postelju.
- Moji roditelji su na početku braka bili siromašni, ali su vrednim radom stekli veliko imanje. Otac je puno radio, sekao je po okolnim selima drva na gateru, dok se majka starala o kući i gajila mene i moje dve sestre. Oca je puno pogodila njena smrt - priča ćerka Dragica Petrović, koja je ostala na roditeljskom imanju, u kući koja je od crkve udaljena oko dvesta metara.
Mirko nije mogao da podigne spomenik na seoskom groblju kakav je hteo, pa je rešio da voljenu suprugu sahrani na svom placu, na uzvišenju pored puta. Čim je počeo da kopa grobnicu, neko ga je prijavio inspekciji i posao je prekinut. Nije odustajao od svog nauma, pa je išao i do Beograda, gde mu je rečeno da pored grobnice podigne crkvu kao svoju zadužbinu, pa će i problem biti rešen. Na godišnjicu Slobodankine smrti preneo ju je u grobnicu, a 12 meseci kasnije počeo je da gradi crkvu, čiji su temelji osveštani.
- Moj otac je 1997. jedva preživeo saobraćajnu nesreću, a lekare je molio da mu pomognu da poživi još godinu dana kako bi priveo kraju izgradnju crkve. Mada krhkog zdravlja, odmah po izlasku iz bolnice sedeo je na traktoru nadgledajući majstore na građevini. Nažalost, bolest je bila jača i poslednjih godinu i po života mu nije dozvoljavala da dovrši crkvu. Posle njegove smrti, u januaru 2004. godine, sve je stalo, a majstori nisu ušli na gradilište već četiri godine, iako ima još dosta posla - kaže Dragica.
Tužna je slika koja se da videti ako se prođe putem Tekeriš-Loznica, jer nedovršena crkva na brežuljku pokraj puta ne govori samo o ljubavi muža prema supruzi već i o mnogo čemu drugom što ima veze s mentalitetom srpskog naroda. Na mermernoj ploči stoji Slobodanka Simić 1930-1991 i Mirko Simić 1927-2004. Dovoljno za priču o velikoj ljubavi.[ antrfile ]
SELO BEZ BOGOMOLJE
U gradnju crkve Mirko je uložio oko 100.000 nemačkih maraka, a kroz donacije i rad mu je pomoglo još nekoliko ljudi. Ćerka Dragica nema sredstava da završi započeto očevo delo.
- Posle očeve smrti crkva je ostala parohiji da je završi, ali niko ništa ne čini iako ni Trbosilje ni susedna Milina nemaju crkve, već narod ide u Tekeriš ili Joševu. Nemam rešenja i ne znam šta da radim. Nadam se da će se pojaviti neki dobri ljudi koji će pomoći da se očeva želja ostvari, a i greh je da crkva propadne - govori Dragica, dok pokazuje posledice vlage koja je već zahvatila građevinu.
