Izvor: Kurir, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĆORSOKAK
Nadležni tužilac ne diže optužnicu za „Sartid“ jer ne sme, a ne odustaje od gonjenja, da ne bi pao u neprilike
BEOGRAD - Republičko javno tužilaštvo odbilo je da pokrene postupak za poništenje ugovora o prodaji „Sartida“, koji je zatražio Jovan Radovanović, jedan od poverilaca smederevske železare, oštećen ovakvom prodajom. U obrazloženju zamenika republičkog tužioca Stanka M. Obradovića kaže se da je rok od tri meseca za podnošenje zahteva za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zakonitosti istekao. Prema rečima Branka Pavlovića, eksperta za privredno pravo, tačno je da je taj rok istekao, ali se ugovor može poništavati i iz drugih razloga.
- Ako se utvrdi da je ugovor sklopljen izvršenjem krivičnog dela ili da je kupac nesavestan, što znači da je znao da pribavlja imovinu na nezakonit način, prodaja se može poništiti - objašnjava Pavlović.
Upravo iz tih razloga jasno je zašto mnogima nije u interesu da se procesuira predmet „Sartid“. Odgovornim licima, među kojima ima i znatan broj poznatih političara, svakako ne odgovara da završe iza rešetaka, a Amerikancima ne odgovara da nakon takvog suđenja izgube jeftino kupljenu smederevsku firmu. Zato ne čude priče da se na Okružno tužilaštvo u Beogradu vrši konstantan pritisak da se predmet ne procesuira i da se, štaviše, odustane od gonjenja, sa obrazloženjem da nema elemenata krivične odgovornosti.
Međutim, u slučaju da odustane tužilaštvo će biti u velikom problemu, jer svako od oštećenih može odmah da nastavi krivično gonjenje aktera prodaje „Sartida“. I ako se u toku suđenja dokaže da su oštećeni u pravu, tužilac će biti u problemu da objasni zašto je odustao od gonjenja. Kako oštećeni ne mogu da pokrenu privatni krivični postupak, dok god tužilac postupa po službenoj dužnosti, predmet „Sartid“ se razvlači. Nema ni optužnice, niti zahteva istražnom sudiji za pokretanje istrage, a nema ni odustajanja javnog tužioca.
Podsetimo, „Sartid“ je prodat u stečajnom postupku neposrednom pogodbom sa američkom kompanijom „Ju-Es stil“ za 23 miliona dolara. Nakon prodaje, „Sartid“ i njegovih šest zavisnih preduzeća izašli su iz stečaja, ali je određena stečajna imovina ostala i, prema saznanjima našeg lista, još postoji stečajni upravnik. Branko Pavlović pojašnjava da je stečajna imovina koja ostaje nakon prodaje iz stečaja, zapravo novac koji je dobijen od prodaje.
Interesantno je onda kako će brojni poverioci „Sartida“, čija su potraživanja iznosila 1,7 milijardi dolara, da podele 23 miliona dolara i zašto to dosad nije urađeno. Posebno je pitanje zašto su tri velike banke - Investbanka, Beogradska banka i Jugobanka, ranije oterane u stečaj, kada je „Sartidov“ dug prema njima iznosio 1,2 milijarde dolara i bio obezbeđen hipotekama.[ antrfile ]n
PITANJA ZA TUŽIOCA
Kurir je republičkom javnom tužiocu Slobodanu Radovanoviću postavio pitanja zašto je odbijen zahtev njegovog prezimenjaka Jovana da se pokrene postupak za poništenje prodaje „Sartida“ i zašto Okružno tužilaštvo ne reaguje, iako je pre više od dve godine, na sopstveni zahtev, dobilo kompletni dokazni materijal o predmetu „Sartid“. Gde je sada taj predmet i kada možemo da očekujemo zahtev za pokretanje istrage i podizanje optužnice? Da li smatra da je poštovan zakon kada je smederevska železara očišćena od 1,7 milijardi dolara duga, prodata u stečaju, neposrednom pogodbom, bez konkurencije, za 23 miliona dolara, i sve to u ubrzanom postupku, u jeku vanrednog stanja? Uz to, treba imati u vidu i stav premijera Đinđića, šest dana pred ubistvo, da se „Sartid“ mora dati najboljem ponuđaču. Odgovor očekujemo.
