Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĆORAVA KOSOVSKA KUTIJA
Recimo da su u pravu oni tumači domaće političke scene koji tvrde da je zahtev Demokratske stranke Srbije da se odlože svi izbori tek manevar stranke kojim žele da isposluju bolji trgovački aranžman s Demokratskom strankom baš u poslovima izbora, na lokalnom nivou. Sve da je to i tačno, a nešto nisam siguran u pouzdanost takvog tumačenja stvari, duh je pušten iz boce i kruži Srbijom, bez obzira na to šta mu je cilj.
DSS je dobar deo svoje reputacije izgradio na ideji da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakon jedini plot za koji se možemo pouzdano držati i gradio je sliku o sebi kao stranci i posebno lideru stranke, Vojislavu Koštunici, na kojoj je jarkim bojama isticano da im je legalizam jača strana od pragmatizma.
Kao i svako opšte mesto i doskočica da vlast kvari ljude ima svojih slabosti i sadrži paušalno preterivanje, ali činjenica je da sa porastom stepena odgovornosti za nacionalne i državne poslove rastu i izazovi pragmatskog dela političkog bića. Aman, to je još nedovoljan razlog da se suspenduju ili menjaju rešenja iz Zakona o sprovođenju Ustava, sve i zbog Kosova, ili, najpre, zbog Kosova.
Tvrdnja da se izbori moraju odložiti dok status Kosova ne bude rešen problematična je iz više razloga. Meni se najvažnijim čini to što takva ideja govori o krhkosti opredeljenja da se brani Kosovo i slaboj veri da će nadležni uspeti u tom naumu.
Kao da očekuju da će gubitak Kosova debalansirati političku scenu Srbije, a ne veruju da je kohabitaciona politika srpske političke, demokratske elite sposobna da ga sačuva u ustavnim granicama, odnosno šalju poruku da je ovo sada neregularno stanje, a da će ono posle biti pravo stanje stvari.
Radi se o tome da jedan od temelja na kome je sazdano ono što se naziva uspešnom akcijom oko kosovskih pregovora počiva i na čvrstom i zajedničkom delovanju svih srpskih političkih faktora, na jednoj vrsti unutrašnje stabilnosti koja je iznenadila, po njihovom sopstvenom priznanju, i one aktere pregovora koji su očekivali da bi nesloga na unutrašnjem planu mogla da im olakša i ubrza posao oko tih pregovora.
Nema jačeg znaka unutrašnje stabilnosti od poštovanja procedure i zakona. Ako je, dakle, predviđeno da se predsednički izbori i izbori za lokalne organe uprave imaju zakazati do kraja godine, onda se moraju i zakazati, jer će to pokazati snagu države i državne uprave i neće dati nikom povoda da osporava demokratski potencijal društva, na čijem osporavanju i počiva ideja da nam treba oduzeti makar simboličko upravljanje delom svoje teritorije.
Dakle, manevar je toliko glup da je teško osporavati one koji tvrde da je na delu "tihi", "puzeći" i ne znam kakav sve drugi oblik državnog udara, jer se ova ideja DSS-a razmatra kao ideja o suspenziji redovnog državnog stanja i legalnih okvira političkog života. Istina, DSS računa da bi mogao da obezbedi skupštinsku većinu za promenu ustavnog zakona, pa da ideja bude umotana u legalističku oblandu, ali na koliko bi se to odlaganje oročilo – osim ako ne na opštu odrednicu: dok status Kosova ne bude konačno definisan.
Ja sam mislio da je status definisan srpskim ustavom i ne vidim da neko od aktera na domaćoj političkoj sceni, a da ima odgovornost izvršne vlasti, tu ustavnu odredbu dovodi u sumnju. Po logici koja se sada primenjuje na izbore, onda je i ustavna preambula o Kosovu mogla da sačeka, dok status ne bude rešen.
Recimo da taj status ne bude rešen u naredne dve, tri... pet, šest ili deset godina. Da li to znači da izbora ne bi bilo, pa bi Koštunica bio premijer i 2017. godine, Boris Tadić predsednik, a srpski radikali pokazali strpljenje da budu opozicija sve do tada. Izbori su jednako ozbiljna stvar kao i Kosovo. O zakonima da i ne govorim. Oni su garancija društvene pristojnosti.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
