Izvor: Radio 021, 27.Avg.2015, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CNN: Srbija migrante dočekala s osmesima dobrodošlice
"Osamnaestomesečni Ali slobodno trči po parku u svojoj novoj i čistoj pidžami. Prvi put posle dugog vremena on je čist, nešto što njegova majka nije mogla da mu obezbedi. On je među mnogim migrantima koji beže iz ratnih zona - Sirije i Iraka. Park u centru Beograda, gde su trenutno je mesto gde mogu da jedu, osveže se i pronađu svoje utočište".
Ovako počinje tekst američkog CNN-a o migrantima koje je put naveo u Srbiju.
U tekstu na sajtu američkog medija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << navodi se da su "migranti, nakon boravka u zemljama u kojima su ih tukli, maltretirali i tretirali kao nepoželjne, u Srbiji konačno dočekani sa osmesima dobrodošlice".
"Svi ti ljudi pobegli su od bombi iz Iraka i Sirije. Njihova trenutna stanica je Srbija, zemlja iz koje žele da dođu do svog konačnog cilja - zapadne Evrope i EU. Izbeglice su složne u jednom mišljenju, da su u Srbiji dočekani kao nigde do sada - ljudski", piše CNN.
U Srbiji, barem na kratko, mogu da se opuste i ne strepe od toga da će ih neko napasti, što je bio slučaj na granicama Grčke i Makedonije, gde su dočekani jako loše.
"Bio sam učitelj u Iraku. Na dan mog venčanja, bomba je pala nedaleko od džamije i ubila mog 14-godišnjeg brata. Pobegao sam nakon toga. kada sam se opraštao od svojih đaka, svi smo plakali, zajedno. To je nešto što nikada neću zaboraviti. Oteran sam sa svog ognjišta... Irak je nešto najdragocenije u mom životu, ali sam tamo počeo da se osećam kao stranac. Ovde su nas dočekali kao ljude, i hvala im na tome", rekao je jedan od migranata.
Reporteri CNN-a u Beogradu intervjuisali su i građane Srbije, koji su izrazili saosećanje.
"Žao nam je tih ljudi. Saosećamo sa njima, jer pamtimo kako je bilo nama tokom rata. Na njihovim licima se vidi da nisu loši, već samo preplašeni ljudi, koji su pobegli od ratnih užasa", rekao je reporterki CNN-a jedan od konobara hotela pored parka u kojem se migranti nalaze, nedaleko od autobuske stanice.
Većina izbeglica je došla maltene bez ičega, dok je mali deo njih uspeo da proda imovinu, i da sa kakvom-takvom zalihom pođe u potragu za boljim, mirnijim životom. Narod Srbije, nažalost, zna kako je biti žrtva rata, i zato razume ljude koji su pobegli glavom bez obzira iz svojih domova.
