Izvor: Kurir, 14.Jul.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČIJA JE NAŠA CRNA GORA
Prebrojaše se, konačno, i Crnogorci. I sad, kao, znamo ko se kako u Crnoj Gori nacionalno oseća, ko divani srpski, ko montenegrinski, ko se kojim bogom kune. Srba, naravno, sve manje, Crnogoraca, o, iznenađenja, sve više. Al’ jezik im malo pobrljavio: u Podgorici i Baru crnogorski jedva pretekao srpski, a novi „šj“ pravopis jedino se istinski zapatio u prestonom Cetinju. U svim drugim delovima „malene & poštene“, kako nam pokaza ovaj popis, većinski se sporazumevaju po srpski! >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
A ne verujem da je iko, posle onakve i onolike propagande zvanične Podgorice, očekivao da će u Crnoj Gori išta i ikad više imati pretežno srpski predznak. Ali, eto, otelo se. Od Mojkovca do Budve, od Nikšića do Bijelog Polja prost narod i dalje svoj jezik naziva pravim imenom. Što ih, da ne bude zabune, nimalo ne čini manjim Crnogorcima.
Elem, lično poznajem dosta njih koji svoje crnogorstvo nikad nisu stavljali kontra srpstvu. Uvek i svuda izjašnjavali su se kao Crnogorci, verujući da je to, zbog nesporne državotvorne tradicije, ipak drugačije nego kad neko za sebe kaže da je Ličanin, Hercegovac ili Šumadinac. Takvi se nikad nisu stideli da pokažu grobove svojih predaka na kojima je stajalo da su ginuli za srpsku slobodu.
Ali, da budemo načisto, od ovog što je popis pokazao, da Crnogorci ipak većinski govore srpski, danas niko ne bi trebalo da pravi kapital za novu političko-nacionalnu platformu. Posebno ne u Beogradu. Takođe, ako ima imalo pameti u zvaničnoj Podgorici, ovi fakti trebalo bi da ih opomenu da desrbizacija Crne Gore nije dala očekivane rezultate i da je mnogo bolje da u onima koji srpski zbore potraže partnere. I da se okanu ćorava posla - pravljenja neprijatelja od onih koji su im, hteli to da priznaju ili ne, najbliži.
U tom slučaju, najbolje ćemo se razumeti. Ma koji da nam je maternji.
.jpg)
