Izvor: Kurir, 19.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČETNIK BR.1
Najstariji na Saboru ravnogoraca na Ravnoj gori bio je Dragoslav - Draža Simonović, Amerikanac iz gružanskog sela Lipovca
RAVNA GORA - Najstariji među nekoliko hiljada ravnogoraca koji su i ove godine došli na Ravnu goru da odaju poštu đeneralu Draži Mihailoviću bio je njegov vojnik Dragoslav-Draža Simović (88), četnik, ali pravi, iz gružanskog sela Lipovac koji je 1962. godine pobegao u Ameriku gde je radeći kao taksista zaradio penziju. Čiča Draža Simović je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << jedan od retkih koji može da se pohvali činjenicom da je bio pripadnik četničkog pokreta i pre Dragoslava-Draže Mihailovića.
- Jašta more, još od 1936. godine. Tada je Draža Mihailović bio pukovnik a ja, Draža Simović, četnik. Tako me je, kao četnika, kako mi je pisalo u vojnoj knjižici, uhvatio rat. Odmah sam znao na koju ću stranu - pa, valjda sa onima koji su bili i ostali za kralja i otadžbinu. Tri puta sam ranjavan u toku borbi sa partizanima i „dobio“ sam dve godine prinudnog rada od komunista posle rata - priča Draža Simović i ističe da su ga 58 puta privodili na raznorazne informativne razgovore.
Simović je posle izdržavanja kazne, a tada je to bilo jako opasno, javno govorio da samo čeka trenutak da pobegne iz zemlje. Kao „neprijatelj naroda“, u Gornjem Milanovcu nije ni pokušavao da dobije pasoš.
- Lepo odem u Beograd i od nekog udbaša kupim pasoš. On meni pasoš, ja njemu šesto ondašnjih ‘iljada, što je bilo pravo bogatstvo, i rešim stvar. Nisam krio šta nameravam. Sednem na voz i pravac Italija. Kada sam stigao u Italiju, poljubio sam zemlju i zakleo se da se u Jugoslaviju neću vratiti dok su na vlasti komunisti. Kako sam se zakleo, tako je i bilo jer sam se u Srbiju vratio tek 2001. godine - objašnjava Draža.
Sledeća izbeglička stanica bila je Pariz, ali je za njega i taj grad bio „preblizu komunistima“ pa je odlučio da ode u Ameriku, zemlju čije je pilote spašavao u vreme rata.
- U Njujorku sam se zaposlio kao taksista, ali taj posao nije bio baš tako bezopasan i naivan. Vozio sam razne barabe, mafijaše, narkomane, prevarante, makroe... Nekoliko puta su pucali na mene, napadali me noževima. U želji za većom zaradom zalazio sam u delove grada gde drugi taksisti nisu smeli, ali isplatio se. Mnogo sam radio zbog čega su me gazde cenile i volele, ali, eto, dobro sam zaradio i dočekao dobru penziju - kaže stari četnik. [ antrfile ]
OSTARILI I ON I JA!
Radeći kao taksista Dragoljub-Draža Simonović je „pocepao“ nekoliko vozila. Sa poslednjim taksijem marke „ford viktorija“ prevezao je milione Njujorčana i odlučio je, kako mu je bio poslednji i najmiliji, da ga ne ostavlja u Americi.
- Međutim, ostarili smo i on i ja. Ja više bez pomoći drugih i bez štaka ne mogu, a za njega je potrebno mnogo delova - priča Draža Simović kojem je zbog slabosti bilo potrebno mnogo vremena da priđe spomeniku svog komandanta i da mu salutira.
OVI DANAŠNJI MNOGO PIJU
- Nisam zadovoljan kako izgledaju ovi današnji četnici okićeni redenicima i kamama, a posebno mi se ne dopada što se na Ravnoj gori ovoliko pije. Mislio sam da ću danas ovde videti i nekog od političara i da ih pitam šta je bilo sa onolikim parama koje smo im sakupili i na ruke predali u Americi. Kada je trebalo da dođu po pare, ni Amerika im nije bila daleko, a sada, vidim, nešto im je daleko da dođu i do Ravne gore. E, tu nešto ne valja - kaže četnik, ali pravi, Dragoslav-Draža Simonović.
