Izvor: Kurir, 06.Feb.2011, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEPOVI, A NE ČIPOVI!
Kako stvoriti poslušne radne robote, programirane da u deset uveče padnu u hibernaciju? Već po Opštoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima čoveka, svakom pojedincu se garantuje pravo na razonodu, veselje i opuštanje, što podrazumeva i povremeni noćni provod i nesmetano lumpovanje do zore. Ipak, u nastavku okrutnog
Kako stvoriti poslušne radne robote, programirane da u deset uveče padnu u hibernaciju?
Već po Opštoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << čoveka, svakom pojedincu se garantuje pravo na razonodu, veselje i opuštanje, što podrazumeva i povremeni noćni provod i nesmetano lumpovanje do zore. Ipak, u nastavku okrutnog eksperimenta čiji smo zamorčići, ide se toliko daleko da se postepeno ukida čak i sveta institucija kafane.
Da stvar bude još bizarnija, osim ograničenja radnog vremena ugostiteljskih objekata, strogo se zabranjuje i kupovima alkohola u prodavnicama tokom večernjih i noćnih sati! Simbolično, baš u istom danu kad su donete ove šerijatske odluke srušena je i legendarna ćevabdžinica „Kod Nišlije“.
Ciljevi eksperimenta - saznati dokle se može ići sa zabranama svakodnevnih malih zadovoljstava koja život čine podnošljivim i prijatnijim; koliko se daleko može otići sa otuđivanjem ljudi; u kojoj meri se od nas mogu stvoriti poslušni roboti - sposobni da od ranog jutra sagore rmbajući za siću...
Kafana i druženje uz čašicu već vekovima su upisani u sam genetski kod ovdašnjih ljudi kao prostor opuštanja, učenja, flertovanja, slobodne razmene informacija, dogovora... Kod najnovijih zabrana ne radi se čak ni o dodvoravanju i majmunskom imitiranju najnakaradnijih zakona EU - jer osim u Sloveniji i još nekoliko tradicionalno dosadnih zemalja, slična prohibicija nigde ne postoji.
Naprotiv - nakon Holandije i Češke još nekoliko zemalja čak uvodi i zakone o slobodnoj upotrebi lakih droga. Da ne pominjemo euforiju, razuzdanost i noćni život po ulicama i pabovima Barselone, Atine, Ibice, Pamplone, Sen Tropea, pa čak i naizgled hladnog i suzdržanog Stokholma, Edinburga ili Minhena.
Da su galama i opijanje klinaca jedini problem, stvar bi se lako rešila. Zar već ne postoje propisi kojima se limitira jačina muzike u lokalima? Zar već nemamo zakon po kojem se zabranjuju prodaja i točenje alkohola maloletnicima?
Uostalom, postoji i vrlo jednostavan, jeftin, od davnina znan lek protiv buke - čepovi za uši! Za stotinak dinara u svakoj apoteci se mogu nabaviti vrlo prijatni, sunđerasti, voštani ili čepovi od memorijske pene - koji se lako prilagođavaju obliku ušne školjke svih onih željnih duboke spavačke kome i pustinjske tišine. Još je antički pesnik Homer opevao grčkog junaka Odiseja kako posadi svog broda zaliva uši voskom da zanosna pesma morskih sirena ne bi odvela mornare u propast.
Čepovi se upotrebljavaju odvajkada, a postaju totalni svetski hit šezdesetih godina, nakon filma „Doručak kod Tifanija“, u kojem Odri Hepbern u čuvenoj sceni nosi masku za spavanje i elegantne plave čepove s resama. Bio je to modni detalj za kojim je ludovala baš ona generacija koja se danas nalazi u godinama kad, eto, živci malo popuste i počne da smeta vesela mladalačka noćna graja - generacija koja, pored novopečenih radnih robota surovog kapitalizma, ima najviše primedbi na buku.
Da postoji stvarna volja da se pomogne onima koji žele tišinu, jednostavno bi se zatražilo od kafedžija da izdvoje malo siće, od koje bi se komšijama koje to hoće nabavili najmoderniji čepovi za eliminaciju samo periferne buke, dok međuljudska komunikacija u stanovima ostaje neizmenjena. Čepovi bi mogli da imaju logotip lokala, što bi ugostiteljima ujedno bila i odlična reklama.
Komunalna policija bi imala za zadatak da povremeno obilazi stanove i proverava jesu li stanari blagovremeno ugurali svoje čepove. Jer ako danas ne pristanete na čepove za uši, sutra će sigurno doneti i zakon kojim ćete biti obavezni da gurnete čep tamo gde biste najmanje želeli.
