Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEKAJUĆI FAJRONT - DRAGOLJUB PETROVIĆ - Dragulj Medine
Kompletna Vlada Srbije, a verujem - i pojedinci iz istog „organa“ - nemaju vremena na pretek da čitaju knjige, posebno one s ljubavnom tematikom, dosta im je što su pročitali SSP, roman o neuzvraćenoj ljubavi dvoje mladih. Nestabilne čitalačke navike ne ometaju ih da izdaju saopštenja o izdatim knjigama koje nisu pročitali. Nisam čitao, ali osuđujem - staro je, jelte, pravilo, zaživelo još za komunističkog vakta. Opet, demokratija je ovde počela upadom tek stasalih novopatriota >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na premijeru predstave „Sveti Sava“, te i dan-danji ima sveštenih i drugih lica ubeđenih da Jugoslovensko dramsko pozorište nije izgorelo usled kvara na električnim instalacijama već zbog besa sa nebesa.
Dakle, „Dragulj Medine“, roman koji nisam čitao, ali osuđujem, ponovo se pojavio u beogradskim knjižarama i ide k’o alva po ceni od 700 dinara, posle kraćeg ležanja u „bunkeru“, gde je smešten jerbo je grdno ražestio jedno od nekoliko krila ovdašnje islamske zajednice. LJudi iz nekog razloga primorani da pročitaju inkriminisano štivo, a među njima i novinarka Šeri Džons, koja je to učinila spletom okolnosti (ona ga je, naime, i napisala) kunu se Alahom, pardon, Isusom Hristom, da u njemu nema ničega što raspiruje versku mržnju, niti nečega što može razljutiti prosečnog vernika islamske veroispovesti, a pri tom pismenog. Džaba to, kad Vlada Srbije smatra sledeće: „Izdavanje ove knjige, s obzirom na složenu i osetljivu situaciju u svetu, nije u interesu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“.
Homeinijevski kominike iz Vlade Srbije o štivu koje je, sudeći po vrištećim koricama, namenjeno veselim domaćicama na odmoru u Banji Vrujci, malo brine, malo vređa, a najviše razgaljuje. Ovde je i dosad bilo pokušaja popova svih boja i mantija da propisuju pozorišni repertoar, rediguju novinske i literarne tekstove ili utvrđuju osnovne koordinate kulturne politike, ali nikada se tom prigodom nije oglasio i kabinet nekog premijera. I pri tom se pozvao na složenu situaciju u svetu, uključujući i taj već čuveni integritet & suverenitet koji će da nam, skupa sa našim neverovatnim ugledom u vasioni, načisto „rastaslači“ jedan malecki „dragulj“.
Problem je, izgleda, u klanjanju. Vuk Jeremić se mesecima klanja po celom svetu, svi već misle da je Srbija islamska zemlja, i možeš misliti belaja kad ga usred tog poduhvata neki šef diplomatije dok pućka nargilu s vrata pita: „Dragi gospodine kaurine, da li u vašim knjižarama može da se nabavi knjiga... „ A Jeremić mu brzinom munje pod nos turi saopštenje Vlade Srbije i na tečno - protočnom engleskom kaže: „Bez brige, ja to đubre nisam čitao, ali osuđujem, kao i vi, maj frend“. I nastavi klanjanje.
Beogradske knjižare su od davnina raj za one željne da pročitaju svakakav „treš„ & zabranjeno voće i povrće - pre koju godinu sam na Uskršnjem sajmu knjiga mirno pazario „Protokole sionskih mudraca“, antijevrejski pamflet koji je „veliki firer“ pred Drugi svetski rat uveo kao obaveznu lektiru u škole. Ta tanušna knjiga je sama po sebi mnogo opasnija u pogrešnim rukama (recimo, prosečnog radikala iz oba krila koji čvrsto veruje da je sve počelo kada su Jevreji, masoni, Vatikan, Diznilend i Terminator saznali za naš slučaj) od ovog fiktivnog zadiranja u ljubavni život proroka Muhameda, pa nikome ne smeta. Što je najgore, za „Dragulj Medine“ ovde bi čulo možda par tetaka namazanih lekovitim banjskim blatom da sasvim nedužni izdavač nije dobio nenadani marketinški dar. U dvanaestom izdanju moraju obavezno da dopišu u impresum: „Marketing: Islamska zajednica Srbije. Recenzent: Vlada Srbije“. I nek provere električne instalacije...
uvode cenzuru na mala vrata. tu knjigu niko ne bi kupio da se ti pametnjakovici nisu dosetili
