Izvor: Kurir, 22.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEDA SRUŠIO ŠILEROVU!
Kako je u vrhu DS dva dana posle ubistva Đinđića odlučeno da se ruši stambeno-poslovni kompleks Dušana Spasojevića Šiptara
BEOGRAD - Odluka da ekspresno bude srušeno zdanje u Šilerovoj ulici doneta je u Skupštini Beograda dan ili dva nakon ubistva Zorana Đinđića, na sastanku svih opštinskih i gradskih funkcionera DS, a na inicijativu Čedomira Jovanovića! Kako za Kurir tvrdi obavešteni izvor blizak DS, tadašnji gradonačelnik je zatražio da od kompleksa Dušana >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Spasojevića Šiptara ne ostane „ni kamen na kamenu“, dok je akciju koordinirao Goran Vesić.
- Nakon ubistva Đinđića, među članovima i funkcionerima DS vladali su bes, uznemirenost i želja za osvetom. Dodatnu nesigurnost podsticala je činjenica da su sve ubice i zaverenici u tom trenutku bili na slobodi. U gradskoj skupštini zakazan je sastanak svih funkcionera DS na gradskom i opštinskom nivou. Istovremeno, na spratu iznad bila je u toku sednica Predsedništva DS. Sa te sednice izašli su Čeda i tadašnji gradonačelnik i došli na sastanak sa nižim partijskim funkcionerima - navodi naš izvor.
Kad je Ivana Maršićanin, kao član opštinske vlade u Zemunu, iznela informaciju da je objekat u Šilerovoj „kompletno nelegalan“ i da neko opstruira napore da ga sruše, gradonačelnik Nenad Bogdanović je „eksplodirao i pitao zašto se to ne sruši odmah“. Čeda je sve vreme ćutao. U celom DS, tvrdi izvor Kurira, znalo se da su gradonačelnik i Čeda u to vreme bili nerazdvojni.
- Gradonačelnik je slušao Čedu, bio je njegova desna ruka, zato što mu je on bio link ka Đinđiću, do kojeg nije uspevao da dođe, tvrdi izvor Kurira.
Rečeno je da proceduru rušenja koči i opstruira gradski sekretar iz DSS, pa je nekoliko dana trajalo natezanje sa njim. U međuvremenu je Goran Radovanović, sekretar SO Zemun iz DS, odbio da krene u rušenje bez pisanog naloga sa gradskog nivoa. Kad su papiri stigli i sve bilo čisto, krenulo je rušenje.
- Šilerovu su, međutim, od 12. marta 2003, kad je ubijen premijer, zaposeli pripadnici BIA - otkriva naš izvor. Čuvali su zdanje non-stop, detaljno pregledali i izneli iz njega sve, „do poslednje igle“.
- O tome najviše zna Rade Glušac, tadašnji potpredsednik zemunske opštine iz GSS, jer je jedini bio u prilici da uđe u zgradu, iz koje su ga, međutim, izbacili bezbednjaci - veli izvor Kurira i dodaje da su mu rekli: „Marš napolje! Šta ćeš ti ovde?!“
Glušac nije hteo podrobnije da komentariše svoju posetu Šilerovoj.
- Kompletno opštinsko rukovodstvo otišlo je tog dana u Šilerovu da vidi šta se to dešava. Nisu nas pustili da uđemo i to je sve što mogu da vam kažem - rekao je Glušac za Kurir.
Samo rušenje objekta u Šilerovoj počelo je, prema zapisniku tadašnjeg načelnika za inspekcijske poslove SO Zemun, 14. marta u 14 sati, i trajalo je do 27. marta.
Inače, udovice Tatjana Spasojević i Maja Luković tužile su državu i tražile da im se na ime odštete isplati 636 miliona dinara. Poslednje ročište je pre petnaestak dana otkazano.
[ antrfile ]
B92 SNIMILA PRAZNU ŠILEROVU
Svedok odbrane na suđenju po tužbi udovica Spasojevića i Lukovića, Milivoje Vuković rekao je da TV B92 poseduje snimke unutrašnjosti stanova u Šilerovoj pre rušenja. On je potvrdio da je lično dozvolio snimanje i da ti snimci mogu da dokažu da su kuće bile ispražnjene pre početka rušenja.
- Došao sam sa rešenjem pre rušenja i upoznao Tanju Spasojević sa situacijom. Dozvolio sam joj da uz našu pomoć iznese sve što hoće iz tržnog centra. Sve pokretne stvari koje su mogle da se iznesu, iznete su u dvorište kod bazena. Rušenje je počelo isključenjem struje i vode, i pretpostavljam da su one napustile kuću kad je struja isključena - opisao je Vuković.
Vuković je kasnije optužen za korupciju i prema poslednjim saznanjima policije krije se u Crnoj Gori.
LJUBA ANĐELKOVIĆ GLAVNI OPERATIVAC
Bez obzira što se sada plasira priča da je tadašnji potpredsednik gradske vlade Ljubomir Anđelković na sastanku na kojem je doneta odluka o rušenju objekta u Šilerovoj bio ljut na „ludake koji su ga u ovo uvukli“ i „što mu nije bilo pravo, ni svejedno“, on je bio glavni operativac na terenu i lično je nadzirao rušenje. Sam je dočekao radnike jednog novosadskog preduzeća koje je bilo angažovano na rušenju, ali ga je preduhitrila policija.
Naime, momci koji su bili direktno angažovani na obijanju zidova na teren su stigli u „golfu“ bez tablica, sa fantomkama na licima. Policajci su bili više nego sumnjivi, a njihova želja da rade inkognito samo ih je nakratko izložila besu Žandarmerije. Nesporazum je rešio sam Anđelković, koji je insistirao da ih policija oslobodi.
