Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Dec.2014, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CD ćošak NM 188
Milan B. Popović, pesnik, kolumnista, publicista i kritičar predstavlja nedeljni presek stanja CD singlova i albuma na aktuelnoj muzičkoj sceni urbane ex-Yu teritorije.
BLUE JARD HILL CD BLUE JARD HILL
SAMOSTALNO, 2013.
Alternativni hard rok sastava „Blue Jard Hill“ nastao je 2012. godine u Beogradu. U svom vezivnom tkivu sadrži devet pesama na engleskom jeziku, i jednu, zatvarajuću, na srpskom jeziku – „Nebo vedro je“. Ta numera >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << (traje tri minute i trinaest sekundi) počinje naglašenim bas tonovima na koju se nadovezuje kompletna instrumentalna orkestracija u okviru gorepomenutog žanra, kojem i pripada. Vokal je unekoliko vrišteći, i deluje kao da se nadovezuju prateći vokali, ali ne - sve je to delo Ivice Stankovića. On je alfa i omega grupe „Blue Jard hill“. Kompletan materijal, sve tekstove, svu muziku i aranžmane napisao i komponovao je baš on, Ivica Stanković. Bio je i dovoljno skroman da sam projekat nije nazvao svojim ličnim imenom i prezimenom, već ovako, kako je u zaglavlju i naglašeno. On ume da bude interesantan u dokumentu eksplicitnog naziva „We Are shit“ - Jump on your feet /It’s air raid again / Trust me these bombs /Will bring peace and love /Go to war To kill your brother men / Vote for us again / It’s election day / We are shit / And you are god /And sometimes I wanna cry / Sometimes I wanna die / Give our land / It’s forein investment /
You will work more / We will pay you less / With our tortured minds / We don’t even think / Live, work, vote / Die, work, vote / We are shit / And you are god / And sometimes I wanna cry / Sometimes I wanna die. Numera „New era“ je već drugačija i ispostavlja se da Ivica Stanković „spušta loptu na zemlju“, ali to traje samo na momenat, ne duže, i on se vraća svom univerzalnom čvrstom muzičkom ključu. Evo još jednog „problematičnog“ naslova songa – „Tribute To LSD“. Iskreno priznajem da sam, sasvim slučajno, došao do ovog materijala, koji nosi neku pozitivnu energiju, kakvu retko srećemo na samo u srpskom delu regionalne alternatrivne scene, nego u čitavom regionu, nekadašnjem ex-YU prostoru. Napomenuo bih da ovaj kompleksni i sveobuhvatni autorski projekat Ivice Stankovića, koncertno izvodi sledeća postava: Ivica Edge – gitara, Ogjnen – bas, Mike – vokal i Rale – za setom bubnjeva. Interesantan je vokal u petoj rednoj numeri, kao i brzi i efektni gitarski solo u – „Sad is the Hunter“ („The Groundhogs“ cover). Moć koju ove ekscesne pesme nose u sebi jeste ono što će vas terati na iznovna i ponovna preslušavanja. Možda ovaj materijal jeste sniman delimično u kućnim uslovima, a delimično u profesionalnim studijskim, bilo kako bilo, materijal je za svaku, i privatnu i javnu pohvalu. To upravo činim!
.jpg)
