Izvor: RTS, 19.Jan.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buvljak, od potrebe do navike
Za neke jedini izvor zarade, za druge mesto gde mogu da kupuju za male pare, buvljak je za mnoge mesto koje po navici obiđu da "ubiju" malo nedeljnog vremena i usput pokupe najnovije "bisere".
Ni teškoće prouzrokovane zemljotresom, ni kišni dani pa čak ni suvomrazica, ne mogu da poremete ustaljeni ritam i ritual nedeljnog „buvljaka" na kraljevačkoj pijaci. Smešten u samom zapećku ogromnog placa na kome se šepure uglancani automobili, buvljak ipak privuče više mušterija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od auto-pijace koja slovi za jednu od najvećih i najboljih u Srbiji.
Izmešani s mirisima roštiljskog dima koji mami one koji su već ogladneli, prepliću se mirisi jelkica i ostalih mirišljavih osveživača za automobile, ali i nove presvlake za kola, auto-delovi za sva vozila, gume koje, iako polovne, mame one što nemaju dovoljno novca za kupovinu novih pneumatika koje zakon propisuje.
Vrevu uobičajenu za sve velike tržnice povremeno prekidaju alarmi i sirene čija se ispravnost pre kupovine obavezno isprobava, nadglasavši tako monotoni zvuk iz improvizovanog razglasa pod suncobranom koji nudi jedinstvene meleme što leče sve - od psorijaze do gastritisa.
Samo korak dalje nešto reskiji ton (tako je to kad znaš da podesiš razglas) nudi ono što svaka kuća mora da ima: univerzalni oštrač noževa i makasa (nikad makaze, uvek i obavezno sa „s") i dijamantsku sajlu iz Švajcarske koja reže „beton, ciglu, keramiku, gvožđe, pa čak i drvo, a ne tupi se nikada i ne može da pukne". Pa ko ne bi poželeo da takvu napravu kupi za samo dvesta dinara.
Na samo dva koraka dalje, počinje pravi doživljaj buvljaka: tek poneka improvizovana tezga i „roba" izložena na ceradama i najlonima prostrtim po asvaltu. Ovde ulazite u svet najneverovatnijih reklama i obaveznog cenjkanja.
Prvi jutarnji posetioci ovde su „gospođe" (prodavci tu reč uvek naročito naglašavaju). Obavezno (čak i kada je oblačno) sa velikim naočarima za sunce tako da ih je teže prepoznati, „jer, bože, šta bi rekle komšije da ih tu vide kako prebiraju po hrpama nabacanih polovnih bluza i žaketa", ispod istih tih naočara pronicljivo merkaju one koji robu nude za „samo sto dinara, sako - original iz Italije", procenjujući može li se cenjkanjem još oboriti cena. Kako bilo da bilo, kupljenu suknju ili nešto slično od ženske garderobe ugurano u kesu, hitro trpaju u oveću torbu na ramenu, jer opet ono „bože, šta bi rekle komšije".
Za prethodno opisanim gospođama, na buvljak stupaju majstori svih zanata, tražeći tu delove za raznorazne mašine i alatke. U ovom slučaju cenjkanje je više nego obavezno, jer se kupuje uz veliki rizik da kupljeno ne radi.
Posebno kad je reč o električnim uređajima. Na naše pitanje kakav je gramofon, crnpurasti mališan koji trenutno na mestu trgovca menja mnogo iskusniju majku, spremno odgovara: „Sterio iz Japonske sa dva zvučnici".
Prodavnica bisera
Treća grupa redovnih posetilaca nedeljnog buvljaka je i najraznolikija, od ljudi koji među nabacanim stvarima traže starine ili zanimljiv detalj za dvorište, do onih koji tu „ubijaju vreme" i usput uživaju u nadmudrivanju s prodavcima. Oni se uglavnom međusobno poznaju, pa zastanu i razmene po neki od „bisera" kreativnih prodavaca.
Jedan od njih je na pitanje koliko je star ibrik, koji je na prodaju, istog trena dobio odgovor prodavca: „Kume, to je unikat iz tursko vreme". Kupac, sada već vidno zainteresovan, malo bolje pogleda ibrik, pa priupita: „Pa kako iz tursko, kad u to vreme nisu postojale ovakve nitne i letovanje šupljina?" Odmah je dobio objašnjenje prodavca: „E moj kume, ni ja nisam pre znao šta su sve Turci znali tada."
Bez obzira na sumnjiv kvalitet izloženih predmeta, snalažljivost prodavaca na kraljevačkom buvljaku koji reklamiraju svoju robu ne može se dovesti u pitanje. Jedan od stalnih posetilaca bio je iznenađen kada je među nabacanim stvarima video kolica sa štapovima za golf.
Budući da nije očekivao da će na buvljaku i to videti, umesto da pita prodavca otkud mu štapovi, uputio mu je očito neprecizno pitanje: „Šta je ovo?" Pogledavši ga ispod oka, prodavac mu je „stručno" objasnio: „Kako ne znaš? To je ono što Amerikanci igraju ovako" i, da bi dopunio objašnjenje, Tajger Vuds kraljevačkog buvljaka pokaza ceo zamah zdesna ulevo.
Luster s Titanika
"Abonent" nedeljnog buvljaka nedavno je, ugledavši među nabacanim stvarima stari, oštećeni, mesingani luster, zapitao prodavca gde ga je nabavio. Iskusni trgovac robom na buvljaku, procenivši ga kao lovca na starine, potencijalnom kupcu odgovara s vidnim marketinški nameštenim ponosom: „ E kume, to ti je sa Titanika". Iako je navikao na najčudnovatija objašnjenja, kupac ipak priupita: „Otkud bre, kume, s Titanika?" Dobio je „logičan" odgovor: „Pa ronjao sam ceo dan".
Ne prodaju svi tako "glamuroznu" robu. Na nekim tezgama, tačnije najlonu prostrtom po zemlji, poređane svakojake sitnice kojima nije lako otkriti namenu. Prebirajući po gomili stvarčica, jedan potencijalni kupac je kako bi bolje video šta je ispod toga, podigao parče gvožđa. Misleći da je time upitan za cenu, ne skidajući pogled sa tezge preko puta gde je crnpurasta prodavačica drugarici iz susedne mahale upravo pokazivala na ruci istetovirano njegovo ime, mladi prodavac je mehanički odgovorio: „Dvajes dinara". Kupac ga upita: „Dobro, a šta ti je to?" - mladić je, i dalje motreći na izabranicu svoga srca, popravio gelom zalizanu kosu i spremno odgovorio: „Ne znam, al' dvajes."
Bilo kako bilo, bez obzira na to da li ste se na kraljevačkom „buvljaku" zatekli kao prodavac, kupac koji inkognito kupuje „originalnu Pradu iz Italije" ili neko ko tu prikuplja marketinške bisere, mnogo je razloga da i naredne nedelje posetite buvljak naš nasušni.
