Izvor: Politika, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bušovo ratno nasleđe
BROJKE SU NEUMOLJIVE: na iračkom frontu trenutno ratuje više od 160.000 američkih vojnika a svaki mesec ratovanja "proguta" 12 milijardi dolara. Od početka ratne avanture na Srednjem istoku (2003. godine) u SAD su, u mrtvačkim kovčezima, vraćena tela 3800 vojnika, čak 28.000 ih je ranjeno. Iračke žrtve više niko i ne broji.
Prvi američki ratnik, predsednik Džordž Buš, koji je u "lovu" na Sadama Huseina pre četiri godine pokrenuo vojnu mašineriju, priteran je uza zid. Na jednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strani, suočen je sa surovom, i za njega neobjašnjivom, istinom da američka vojna sila, uz pomoć 360.000 iračkih vojnika i desetine hiljada policajaca, ne uspeva da "sredi" protivnike i zavede red u Iraku. Na drugoj strani, sve je neprijatniji otpor unutrašnjeg "neprijatelja" – američkih demokrata, tamošnjih medija i javnog mnjenja – njegovoj dosadašnjoj ratnoj politici.
Tumarajući iračkim lavirintom, Buš se hvata za svaku slamku spasa. Njegovo poslednje obraćanje američkoj naciji, u kome je najavio postepeno smanjenje vojnog prisustva u Iraku, upravo je u tom stilu. Bušovo obećanje da će SAD, do sredine sledeće godine, povući 20.000 vojnika iz Iraka providan je pokušaj da se zaigra na kratko pamćenje nacije od koje se očekivalo da zaboravi kako je stanovnik Bele kuće, početkom ove godine, poslao na ratište dodatnih 30.000 vojnika. Već i najjednostavnija računica pokazuje da najnoviji Bušov očajnički manevar nije, naravno, prošao. Najavljeno američko povlačenje iz rata na rate doživelo je žestoke kritike koje, međutim, ostaju mrtvo slovo na papiru. Činjenice su neumoljive: Džordž Buš će svoje ratno nasleđe u Iraku ostaviti novom američkom predsedniku. S velikim olakšanjem prepustiće nekom drugom da vadi kestenje iz vatre i spasava čast i ugled najmoćnije sile na planeti.
Bušova perspektiva nije, ipak, tako crna. Već za nekoliko meseci moći će da se povuče u mir svog ranča u Teksasu i počne da piše memoare u kojima će objasniti svetu kako je sredio onog zloću u Bagdadu koji je "hteo da ubije njegovog tatu".
NAJVEĆI AMERIČKI FILMSKI KAUBOJ DŽON VEJN sigurno se okreće u grobu posle vesti iz UN da je Generalna skupština usvojila, ubedljivom većinom glasova, deklaraciju koja govori o obavezi država članica svetske organizacije da poštuju prava prastanovnika. U američkom slučaju to su, da podsetimo, potomci Irokeza, Sijuksa, Apača... i drugih indijanskih plemena koja su desetkovana u beloj kolonizaciji Severne Amerike.
Put do pomenute deklaracije Generalne skupštine bio je dug i trnovit – trajao je 20 godina. Toliko je, naime, trebalo svetskoj organizaciji da se većina njenih članica saglasi o sadržaju dokumenta koji se bavi zaštitom prava prastanovnika. Prilikom glasanja predloženi dokument podržale su 143 države, protiv su bili SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland.
Prema nezvaničnim procenama, trenutno u svetu postoji oko 370 miliona prastanovnika, najviše na prostorima Južne i Severne Amerike. Deklaracijom UN njima bi države, na čijim prostorima žive, trebalo da garantuju zaštitu od diskriminacije i da im omoguće saodlučivanje o korišćenju prirodnih bogatstava na teritorijama koje su naseljavali od davnina.
Komentarišući izjašnjavanje Generalne skupštine, prvi čovek UN Ban Ki Mun je izjavio da je reč o "istorijskom trenutku". Reakcije vlada SAD-a, Kanade, Australije i Novog Zelanda, protivnika deklaracije, sasvim su drugačije intonirane i uglavnom se svode na zaključak kako UN pokušavaju da ograniče državni suverenitet, da doprinose "cepanju" nacija i prastanovnicima neopravdano daju prednost u korišćenju prirodnog bogatstva.
TREBA UČITI OD EVROPSKE UNIJE. Najnoviji primer iz Nemačke pokazuje koliko je isplativo biti član evropske porodice, posebno gledano iz ugla političara.
Dugogodišnji neprikosnoveni lider južne nemačke pokrajine Bavarske Edmund Štojber krajem septembra prepušta drugima kormilo vlasti, ali neće ostati bez posla. U Briselu je zvanično potvrđeno da je Štojber dobio nameštenje u centrali EU gde bi trebalo da vodi neko novo telo koje će se baviti borbom protiv birokratije.
Edmund Štojber (66), dakle, obezbeđen je, ali je njegov novi posao izazvao najrazličitije komentare, posebno zbog spekulacija da je sve izvedeno posle tajnog dogovora nemačkog kancelara Angele Merkel i predsednika Evropske komisije Hozea Baroza.
Najoštrije je reagovao šef frakcije socijalista u Evropskom parlamentu, inače Štojberov zemljak, Martin Šulc, koji je izjavio da ga sve podseća na zbrinjavanje isluženih političara.
Nemački mediji procenjuju da je priča o evropskoj karijeri Edmunda Štojbera tek na početku i da bi Bavarac mogao da daleko dogura u hijerarhiji Evropske unije.
[objavljeno: 16/09/2007]
