Izvor: Večernje novosti, 09.Dec.2012, 14:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Busije, najveće krajiško selo na svetu

NASELJE Busije u opštini Zemun ne postoji na geografskim kartama, a ipak, svi znaju za njega. To je, sa 1.300 kuća danas, kako kažu, najveće selo Krajišnika na svetu. Nastalo je posle hrvatske „Oluje“ 1997. godine, ali je vrlo brzo zaboravljeno. Kako njegovi meštani govore, država i vlast se sete Krajišnika u Busijama samo kada se u javnosti pomene „Oluja“. - Ne sećam se koji je političar poslednji put posetio Busije. Mi smo totalno zaboravljen narod, iako od opštine Zemun i grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Beograda tražimo da nam se izgrade obdanište i škola za decu, da autobus GSP češće dolazi i da nam se izgradi kanalizacija. Niko, međutim, ne mari za nas - jada se Jovo Vučenović, sekretar Udruženja građana Busije. On se, kao i mnoge druge izbeglice iz Krajine doselio u Busije, jer je opštinska radikalska vlast te 1997. prodavala poljoprivredno imanje PK „Napredak“ iz Nove Pazove pored druma, između Batajnice i Ugrinovaca, kao placeve za stambenu izgradnju. I porodica Milića Opačića doselila se u ove njive kada je izbegla od ustaša iz sela Vojnić, kod Karlovca. Sin Mladen je vozio „stojadina“, a stariji Damir je sa majkom Darinkom bio u „golfu“. Otac Milić Opačić je bio negde na ratištu. Stigli su do Inđije. VELIKA MOBA SVIH 1.300 kuća u Busijama sagrađeno je golim rukama i mobom Krajišnika. Oni su potom sami finansirali izgradnju vodovodne mreže, davali su po 1.000 maraka za struju i bandere. Platili su izgradnju javne rasvete, crkve i oko pet kilometara asfalta. - Živeli smo od ulične preprodaje razne robe po Zemunu. Plac smo kupili za 2.900 maraka. Bio je usred njive, bez puta i vodovoda. Nije moglo tada da se bira. Prvo smo osposobili jednu sobu i u njoj živeli, dok sa prijateljima nismo podigli čitavu kuću i otvorili farbaru - seća se Mladen Opačić, koji danas ima trideset godina. Pamti da su on i brat Damir išli u čizmama peške kroz blato do Batajnice i u školu, u kojoj su obuvali patike. I tako šest godina, jer je asfalt u Busije stigao tek 2005. godine, a tek potom i linija GSP broj 703. - Mi smo prevareni, jer su nam prodate njive pune vode i blata po, za to vreme, visokim cenama. Busije su i danas velika podvodna njiva, jer Vojislav Šešelj nikada nije preimenovao imanje PK „Napredak“ u građevinsko zemljište. Zato u Busijama ništa urbanistički ne može da se radi. I opet ćemo biti prevareni, jer ćemo platiti prenamenu zemljišta iz svog džepa i legalizaciju kuća, koje smo regularno izgradili - zabrinut je Mladen Opačić. Busije su deo mesne zajednice Ugrinovci, ali i produžetak Batajnice, u koju odrasli odlaze na posao, a deca u vrtić i u škole. U sveže okrečenim jednospratnicama žive ljudi izbegli iz Dalmacije, Slavonije, Krajine, Like, sa Korduna i Banije. Neki od njih su uspeli da otvore fabriku furnira, skladišta građevinskog materijala, farbare i trgovinske radnje. Naselje ima i pijacu na otvorenom, gde se prodaju drva za ogrev po 40 evra metar. Krajišnici u Busijama se ne osećaju Beograđanima, jer ih prestonica ne uvažava. Planirana je bila izgradnja parka i obdaništa, ali su, kažu Krajišnici, činovnici iz Zemuna „pojeli pare“. - Busije nemaju kanalizaciju, ni kanala za odvod podzemnih voda. Mi smo selo na septičkim jamama, koje smrdi kada dođu prolećne poplave, pa se fekalije izliju i smrdi u leto, kada obližnja farma goveda izbacuje svoje đubrivo napolje. Posle poplave kuće su nam čistili privatni bageristi, a ne država kojoj plaćamo porez - iskren je mladi Opačić. Zvanično, Busije imaju 4.350 žitelja. Njih 500 su mladi ljudi i deca. Ne postoji društveni i kulturni život. Stari se okupljaju u kafanama „Kordun“, „Banija“ i „Vukovar“, u crkvi svetih Ćirila i Metodija, a mladi odlaze za Beograd. - Kao dični Krajišnici, svi pate za svojom Krajinom. Mnogi su izvadili pasoše u Hrvatskoj i odlaze jednom godišnje da vide zavičaj. Stari ljudi se tamo vraćaju da umru, jer u Busijama nemaju svoje groblje. Sahranjuju se u Ugrinovcima, Batajnici, Pazovi, Bežaniji, na Orlovači, Lešću. Gde ko stigne. Jednog roditelja sahranite ovamo, drugog tamo, jer kažu - nema mesta - priča Ilija Vezmar, predsednik Udruženja građana Busije. BEŽANjE U SVET POČETKOM 21. veka veliki broj Krajišnika iz Busija se sa porodicama iselio u Australiju i SAD. Danas samo u Sidneju i San Hoseu živi oko 15.000 Krajišnika iz Busija, koji finansijski pomažu izgradnju ovog sela.

Nastavak na Večernje novosti...