Izvor: Politika, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš prevario Beograđanina
Sud u Noksvilu (Tenesi – SAD) podigao je optužnicu protiv 52-godišnjeg Čarlsa Edvarda Buša, optužujući ga da je preko Interneta varao kupce i to pune tri godine, prenele su lokalne novine, a među prevarenima je i jedan naš sugrađanin. Savezni tužilac navodi da je Buš putem Interneta prikupio stotine hiljada dolara za najsavremeniju tehniku, koju kupcima nikada nije isporučio. Na Bušovoj listi prevarenih našli su se kupci iz celog sveta (Hong Konga, Francuske, Holandije...), ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograđanin N. L. On je, naime, ovom biznismenu poslao 54.000 dolara za elektronsku opremu koju nikada nije video.
N. L. najpre nije hteo da komentariše slučaj, ali je ukratko potvrdio da je prevaren. Dan kasnije dao je objašnjenje:
– Kao direktor firme "Medija plus" koja se bavi video-produkcijom, naručio sam video-rikorder vredan 54 hiljade dolara od Čarlsa Buša iz Tenesija. Tri godine Buš me stalno zasipao mejlovima i u trenutku kada mi je takva oprema bila potrebna odlučio sam da je od dotičnog biznismena i poručim. Nažalost, umesto poručene robe, dobio sam drugi rikorder lošijeg kvaliteta koji košta oko 50 dolara. Sva propratna dokumentacija bila je u redu.
Po svemu sudeći, Buš je bio u dosluhu sa američkom carinom. Veb sajt Čarlsa Buša koji nudi razne uređaje i dalje je u funkciji – kazao je prevareni Beograđanin za "Politiku" ne želeći javno da se predstavlja.
Tužba protiv Buša sastoji se od liste od jedanaest transakcija koje ukupno iznose oko 300.000 dolara, ali to je samo deo od ukupnog broja transakcija.
Buš je na svom sajtu reklamirao skupu profesionalnu i komercijalnu elektroniku, video-opremu, kao i opremu za snimanje, uključujući i kamere, sočiva, digitalne menjače... Tako je privlačio kupce iz celog sveta. Nakon što bi primio uplatu, Buš bi pronalazio različite izgovore da robu ne pošalje. Naivnim kupcima govorio bi da je bio na poslovnom putu van zemlje, da ima problema da pribavi robu od dobavljača, ili da su dobavljači poslali oštećenu robu, povremeno bi poslao zastarelu i bezvrednu robu, a da bi povećao težinu paketa u njega je ubacivao kamenje.
Na listi čestih internet-prevara su i one sa kreditnim karticama, kada se poverljivi brojevi kreditnih kartica kradu sa neobezbeđenih sajtova ili upadom na sajt korisnika, kao i neisporučivanje robe ili usluga, gde se poručena i plaćena roba ne dostavlja. Isto važi i za aukcije koje se obavljaju preko Interneta. Tu je i "spufing" u kome prevarant šalje i-mejl žrtvi, u kojem se lažno predstavlja. Najčešće se šalje poruka u ime banke i obezbeđen je link ka sajtu kompanije, koja, navodno, kontaktira sa korisnikom. Sajt je naravno lažan, a od žrtve se najčešće traže poverljivi podaci. U prevare spada i nuđenje posla preko Interneta, gde prevarant nudi radno mesto, a od zainteresovanih traži poverljive podatke, koje kasnije koristi da bi kupio robu na kredit na ime žrtve. Zatim piramidalne šeme, kada se naivnim investitorima nudi da ulože novac u posao sa ogromnim profitom. Prvim investitorima se vraća deo uloženog novca, koji se isplaćuje iz uplata narednih ulagača.
Zahvaljujući novim tehnologijama, danas gotovo sve može da se uradi od kuće: možete kupiti odeću preko Interneta i ona će vam stići na kućnu adresu, platiti račune, usluge...Ali tu je i ona druga strana priče, nimalo lepa. Godišnje internet-prevaranti zarade više od 100.000 miliona dolara.
Krađe i prevare na Internetu ograničene su samo maštom i drskošću onih koji ih čine. Baš kao i u životu, stradaju naivni.
Lela Mirković
--------------------------------------------------------------------------
Prevaranti novog doba
Prvo je bila komunikacija, onda je došla trgovina. Internet je stvorio nove mogućnosti i za jedno i za drugo. Nije se dugo čekalo na kriminalce novog doba. Globalna kompjuterska mreža je stvorila nove prilike, a te prilike i novu vrstu prevaranata.
Oni koji bi u drugačijim prilikama bili sitni džeparoši, dobili su priliku da "onlajn" postanu veliki lopovi. Mamac je veliki: za sada devet od deset onih koji koriste Internet za razne vrste podvala, prolaze ili neuhvaćeni ili nekažnjeni.
Čega treba da se čuvate ako ste ipak rešili da izađete na internet pijacu i pazarite kliktanjem miša? Federal trejd komišn (FTC), agencija američke vlade čiji je primarni posao zaštita potrošača, daje sledeću listu upozorenja i saveta:
•Internet aukcije Nude priliku da se vredne stvari kupe jeftino, ali rizik je da, pošto vam se skine novac s računa, dobijete robu lošijeg kvaliteta od one koju ste tražili, ili pak da sasvim ostanete kratkih rukava. Proverite kredibilitet prodavca...
•Besplatne slike za odrasle Mnogo je mamaca da pogledate pornografske sadržaje "for free" (besplatno), samo ako izjavite da ste stariji od 18 godina i ukucate broj svoje kreditne kartice. Račun će bespogovorno stići...
•Međunarodna veza modemom Opet ponuda da se besplatno gleda pornografija ako se "skine" i instalira ponuđen program za gledanje ili uspostavljanje modemske veze. Rezultat: veliki računi za međunarodni telefonski saobraćaj. Program prvo prekine vezu sa lokalnim provajderom, a potom bira neki međunarodni broj...
•Besplatna proba Mnogo je ponuda da neki sajt koristite na "besplatnu 30-dnevnu probu", uz uslov da ostavite broj kreditne kartice. Rizik: ono što je ponuđeno kao besplatno biće ipak naplaćeno
•Prosledite prijateljima Primamljive ponude da zaradite novac tako što ćete robu ili uslugu prodavati drugima, a drugi pak opet regrutovati druge, ali uz određenu svotu koju treba dati kao "ulaznicu" za biznis. U najvećem broju slučajeva, to su piramidalne šeme: okoriste se samo oni na vrhu...
•Budite sopstveni gazda i zaradite velike pare Ponuđač vam nudi da za određene, ne baš preterano velike pare, s vama podeli svoju formulu za siguran posao i još sigurniju zaradu. Po pravilu, zarade ima, ali samo za prodavce knjige sa uputstvom...
•Čudotvorni lekovi Velike su šanse da ste već dobili neke od ovakvih ponuda u svom elektronskom poštanskom sandučetu. Ma koliko, možda, bili u teškoj situaciji, još više ćete je otežati ako ovome poverujete...
•Primite milione i uzmite deo Najčešće ponuda neke krupne zverke iz neke afričke zemlje, kojoj iz raznih uverljivih razloga treba da koji milion dolara samo iznese tako što će uplatiti na vaš račun, a vama potom omogućiti da zadržite poveći procenat. Cilj im je samo da se "upecate", a oni posle nađu načina da vam izvuku (vaše) pare...
I tome slično. Sve ovo, ipak, ne znači da po svaku cenu treba izbegavati pazar na Internetu: tamo je zaista širok izbor, a cene mogu da budu veoma privlačne. Ali uvek obratite pažnju na trgovca: oni najveći su i najsigurniji (ne bi postali veliki da su varali). Pažljivo proučite informacije o onome šta kupujete, tražite pojašnjenja ako ste u dilemi. Pažljivo pročitajte "sitna slova" koja opisuju uslove kupovine, rok isporuke, garanciju, način plaćanja. Proverite da li koristite siguran internet pretraživač kad ukucavate broj svoje kreditne kartice. Proverite kako će prodavac koristiti vaše lične podatke (to je u odeljku "privacy policy"). Obavestite se kakve su vam opcije na raspolaganju ako iskrsnu problemi s plaćanjem.
Sigurno je kupovati preko ovdašnjih firmi koje, uz izvesnu nadoknadu, posreduju između vas i velikih internet-trgovaca (porudžbina se plaća njima, oni potom obavljaju transfer). Ali i u tom slučaju, raspitajte se detaljno o carinskim i svim drugim dažbinama koje vas čekaju. Događalo se, naime, da je za knjigu koja je prodavcu u Americi plaćena deset dolara, na kraju trebalo izbrojati bar pet puta više, kada se uračuna transport i sve ono što vas čeka na carini.
M. Mišić
[objavljeno: 30.11.2006.]
