Izvor: RTS, 03.Jun.2019, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bus-plus kontrolori me plaše
Sedim u tramvaju, vraćam se sa pijace. Idem samo tri stanice, ali sam se pretovarila, pa zato idem prevozom. I onda ih ugledam. Dvoje ih je, vide se validatori.
Ljudi naglo izlaze iz tramvaja čim spaze kontrolore. Ja sam tada bila paralisana, uši mi pocrvenele, da me neko nešto pita, počela bih da mucam. Hvatam se za džep da uzmem kartu. Nema je. Kreće panika. Da li mi je ispala, neko ju je uzeo? >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
„Kontrola u vozilu, pripremite vaše karte“. Prilazi ženi ispred mene. Ja sam sledeća. Evo karte! Sedim na njoj. Pružam je kontroloru. Zahvaljuje mi.
Imam iskonski strah od policije i kontrolora.
Bila sam još na faksu, a karte su se tada poništavale na žutim aparatima. Kada bi prošla kontrola, pocepali bi malo ivicu karte, kako ne bi ponovo bila korišćena, ili nekome dodata. Išla sam nekih pet-šest stanica, relacija na kojoj gotovo nikad nema kontrolora. Nisam poništila kartu, ali gledala sam obazrivo kroz prozor. Đavola pažljivo, nisam ih ugledala. Bilo ih je troje, prekasno sam ih videla.
Sramota me što nemam kartu, nadam se da neće stići do mene, da ću da se izmigoljim, ali ništa od toga. Traži mi kartu. Sećam je se i danas, kovrdžava plava, punija žena. Lažem da je imam i kao čeprkam po torbi, tražim je, nadam se da će da me zaobiđe i produži. Ali ne, ona čeka. Ubeđuje me da nemam kartu (kao da mi treba ubeđivanje). Kaže mi da izađem sa njom na sledećoj stanici. Na ivici sam da se rasplačem.
Dok sam izlazila osetim kako mi neko u ruku stavlja poništenu kartu. Okrenem se, a ono neka bakica mi se smeška. „Pronašla“ sam kartu i dala je kontrolorki. Od onda se ne švercujem, a svaki put kada ih ugledam setim se bakice.
Na agresivne kontrolore nisam naišla. Na drske jesam. I na još drskije građane. Bilo je onih koji muškarcima ne traže kartu, i onih koji ne reaguju kada je neko viši od njih nema. Bilo je sitnih pobuna u autobusima i izliva gneva u tramvajima. Ulazak kontrolora je nešto što ujedinjuje narod.
U onim pred bus-plus vremenima nailazila sam na primere ljudske solidarnosti, kada su putnici ostavljali na sedištima kartu ili je na izlasku iz vozila poklanjali putnicima koji izlaze (bila sam među njima). I sada neki pitaju kada ulaze da li je već bila kontrola, ili podele slične obaveštajne podatke.
Verovatno veliki broj Beograđana smatra da postoji poseban krug u Danteovom paklu za kontrolore i verovatno veliki broj kontrolora smatra da postoji poseban krug pakla za Beograđane koji ne plaćaju vožnju.
I sada kada budem ušla u tramvaj poništiću bus-plus kartu. Dva puta, da budem sigurna da sam dobro odradila posao. Staviću je u džep i povremeno proveravati da li je i dalje tu. A kada na stanici bude ušao kontrolor obliće me hladan znoj. A biće tu i malo zadovoljstva jer sam je „s razlogom“ poništila.
