Izvor: Blic, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Burme u Nemačkoj izlaze iz mode
Procenat razvoda brakova u Nemačkoj je toliko visok, da veliki broj parova čak ni prilikom sklapanja braka više ne razmenjuju tradicionalne burme.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da više od polovine sklopljenih brakova, odnosno 51,9 odsto, biva okončano razvodom i da većina Nemaca čeka da predje 30. godinu da bi se "vezalo". U isto vreme broj parova koji žive nevenčano u stalnom je porastu.
Nemački Bundestag je nedavno usvojio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakon po kojem je po prvi put u toj zemlji i parovima koji žive nevenčano omogućeno da dobijaju socijalna davanja za decu. Do sada, samo parovi koji su živeli u braku mogli su da podnose zahteve za dobijanje dečijih dodataka.
Nemci sve manje nose burme. Prema studiji Instituta Alensbah, oko 74 odsto žena i 60 odsto muškaraca nose venčani prsten - ostali ga skidaju i čuvaju u kutijici. U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, podaci su još gori - samo 60 odsto Nemaca kažu da nose burmu.
S obzirom na veoma visoku stopu razvoda, želja za kupovinom burmi u slučaju drugog ili trećeg braka je sve manja.
Stvari se odvijaju, uglavnom, ovako: mladići mladji od 29 godina veoma su srećni dok kupuju burme, a 88 odsto njih se odlučuje da ih nosi nakon venčanja. Posle žestokog razvoda, pak, samo polovina muškaraca izmedju 45 i 59 godina starosti odlučuju da nevestama kupe burmu.
Zlatarska industrija je već duže vreme zatečena padom potražnje za burmama. Tokom '60. godina su gotovo svi parovi na venčanju razmenjivali burme, koje su uglavnom nosili na srednjem prstu desne ruke - za razliku od zemalja engleskog govornog područja, u kojima se burma nosi na levoj ruci.
Ta razlika je dovodila do velikih zabuna u posleratnoj Nemačkoj u kojoj su britanski i američki vojnici pretpostavljali da su dame bez prstena na levoj ruci slobodne, ne znajući da zlatni prsten na desnoj ruci znači da su - udate!
Burme su se tokom istorije nosile i na levoj i na desnoj ruci, na srednjem prstu ili domalom.
Tradicija venčanog prstenja potiče još iz starog Egipta. Egipćani su burme nosili na domalom prstu leve ruke zato što su verovali da vena od tog prsta vodi direktno do srca.
Rimljani su bili manje romantični pa njihovo venčano prstenje, kovano od gvoždja, nije simbolizovalo ljubav, već pravo svojine supruga nad ženom. Kao i Egipćani, i Rimljani su burme nosili na domalom prstu leve ruke.
Ranije civilizacije su, suprotno njima, verovale da srednji prst na levoj ruci vodi direktno do srca, a engleski kralj Edvard VI je čak 1549. godine doneo dekret da je srednji prst leve ruke "zvanični" prst na kojem se "prsten ima nositi".
U ranom hrišćanstvu, domali prst je bio onaj na kojem se nosio venčani prsten zato što je sveštenik tokom ceremonije govorio "u ime Oca i Sina i Svjatoga Duha" dodirujući palac, kažiprst, zatim srednji prst da bi, dok je izgovarao "Amin", stavljao prsten na domali prst.U današnje vreme, Anglosaksonci, Amerikanci, Meksikanci i Brazilci nose burme na levoj ruci, dok pripadnici ostalih nacija, naročito pravoslavci, nose burme na desnoj ruci.
