Izvor: Vesti-online.com, 03.Jul.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bura u čaši vode

Sadašnja afera globalnih razmera prisluškivanja od strane Amerikanaca (i Britanaca) mogla je nekome da se učini kao najava konačnog obračuna sa ovakvom praksom, ali...To je samo bura u čaši vode, kažu oni iskusniji među zapadnim komentatorima koji se dobro sećaju kako je bilo 90-ih godina s aferom "Ešalon".

Slobodan Janković

Aktuelna burna reagovanja Evropljana na otkrića Edvarda Snoudena da je Amerika na još agresivniji način od onog hladnoratovskog "usisavala" >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sve što se govorilo i pisalo u vrhu vlasti savezničkih zemalja, ali i među običnim građanima koji su imali tu nesreću da nešto progovore mobilnim telefonom ili da se okače na internet kao polje neprikosnovene američke vladavine današnjim svetom - izrodiće se na kraju u običan muk.

Hvaljena (od svojih tvoraca) kao veliko civilizacijsko dostignuće, globalna mreža se pokazala kao običan tor za ovce po kojem haraju vukovi poput Gugla, Fejsbuka, Skajpa i drugih prekookeanskih paukovih mreža iz kojih obaveštajne službe SAD crpe svaku reč jurcajući za navodnim teroristima, dok istovremeno njihov Stejt department u Siriji i još ponegde finansira razuzdane jurišnike islamskih fanatika bliskih Al Kaidi.

Sećanja nisu izbledela na skandal oko "Ešalona", nekada moćnog programa prisluškivanja, koji sada deluje smešno u odnosu na američku PRIZMU i britansku TEMPORU.

Podsetimo, samo iz Nemačke Amerikanci prikupe mesečno oko 500 miliona uspostavljenih veza komunikacije (telefoniranje, mejlovi, SMS poruke...), a dnevno je prisluškivano i do 20 miliona telefonskih razgovora.

Neki nemački komentatori ne veruje u to da će Savezno državno tužilaštvo proveravati da li je nasrtaj američke Nacionalne obaveštajne agencije (NSA) na Nemačku - u skladu sa domaćim zakonodavstvom.

Ako su Amerikanci uhodili Nemce kao vodeću članicu EU, zašto su to onda činili i Britanci koji takođe pripadaju briselskoj familiji? Omiljeni ciljevi obaveštajaca iz SAD bile su i druge prijateljske zemlje poput Japana, Južne Koreje, Indije i Turske.

Evropska unija je doduše zahtevala od Amerikanaca objašnjenje oko prisluškivanja njene centrale u Briselu i predstavništava u Njujorku i Vašingtonu, ali šta se može očekivati od tog upita kad je njena članica Velika Britanija "marljivi saradnik Velikog brata sa one strane Atlantika"?

Ni Evropski parlament nema nikakvih izgleda da nešto isposluje uz pomoć svog istražnog odbora jer će se povesti rasprava koja ništa neće doneti i neće biti nikakvih posledica po ozloglašene prisluškivače.

Možda bi vlade "ozvučenih" zemalja mogle nešto i da postignu, ali i to je iluzija jer je i sa "Ešalonom" crveno-zelena koalicija u Nemačkoj (Šreder-Fišer) slomila zube i na kraju objavila samo nemušto saopštenje. Pri tom, sve evropske zemlje i same daju zadatke svojim obaveštajcima da pomno prate šta rade drugi. To važi i za Nemce i njihov BND koji navodno ima godišnji budžet od 400 miliona evra, a posle ove afere bi mogao i da dobije dodatne pare.

Šef američkih obaveštajaca je za 2014. zahtevao budžet od 52 milijarde dolara, mada je lane na te službe (zvanično?) potrošeno 75 milijardi dolara.

Uzbuna u redovima tajnih službi je razumljiva jer su se našle u đavoljem kolu. Svi okolo prisluškuju: neprijateljske strane sile, prijateljske vlade, a sopstveni građani, poput Snoudena, obelodanjuju najveće tajne. U SAD je oko pet miliona ljudi prošlo bezbednosne provere kako bi mogli da dobiju pristup tajnim podacima, a to praktično znači da će biti još Snoudena.

Nastavak na Vesti-online.com...